Les yeux sans visage (1960)

Kod nas nazvan: Oči Bez Lica
Alternativni naziv: Eyes Without a Face
Žanr: Drama | Horor | Misterija
Režija: Georges Franju
Glumci: Pierre Brasseur, Alida Valli, Juliette Mayniel...

Priča:
Brilijantni hirurg uz pomoć svoje asistentkinje kidnapuje devojke. On im hirurški uklanja lica pokušavajući da ih prišije svojoj kćerci koja je ostala bez lica u saobraćajnoj nesreći. Eksperimenti ne uspevaju, ali doktor nastavlja da se trudi...

Moj osvrt:
Ovo je vrhunska ljudska drama i da bih pokazao koliko je pristup pravljenju ovog filma brilijantan, porediću ga sa jednom današnjom gluparijom za fanove šokantnih filmova, sa smećem zvanim Ljudska Stonoga. Naravno, niti ovaj sjajan film zaslužuje da bude poređen sa ovim nedelom, niti ovo nedelo zaslužuje da se nađe u istom košu sa ovim maestralnim ostvarenjem, ali samo želim da uporedite pristupe i da time potvrdim svoju tvrdnju da horor u zadnjih deset godina nije imao više od desetak vrhunskih filmova te kao žanr pada veoma nisko. 

Uporedite ovog doktora koji izvodi na brilijantan način ove složene operacije sa onim moronom iz stonoge koji smišlja nešto za šta bi i klinci skontali da je medicinski nemoguće. Toliko o prikazivanju inteligencije nekoga u čiju genijalnost se film kune. Pogledajte motive ova dva čoveka, jedan želi da vrati lice svom detetu, drugi da napravi tvorevinu koja zvuči sablasno a sastoji se od zašivanja usta za zadnjicu. Pogledajte žrtve u jednom i drugom filmu, i videćete zašto je ovo remek-delo a ono vređanje inteligencije. Sada ću se baviti samo ovim filmom. 

Zamislite šta je u glavi čoveka koji mora da nevinim devojkama uklanja lice kako bi ga povratio svom detetu. Tu imamo i genijalan ugao između toga da li on to radi samo zbog svoje kćerke ili i zbog svog medicinskog uspeha. Imamo i sjajan lik koji mu pomaže, ženu kojoj je on već povratio lice. Zamislite sada osobu, žrtvu, koja se budi bez lica tražeći izlaz. Jezivo zar ne? Vrhunski šok koji samo hrabri gledaoci mogu podneti. Na kraju ostavljam ono najbolje. Reč je o devojci koja nema lice. Nećete ni jednom jasno videti taj njen nedostatak, što mi je bilo u početku malo neobično, ali kada sam malo bolje razmislio, maska koju ona nosi ostavlja sablasan utisak a mašta radi ostalo. Genijalno izvedeno. 

Svaka scena će vas naterati da razmišljate šta sve može biti u glavi tog jadnog ljudskog bića, i u svakoj sceni ćete videti njen bol i patnju koje je glumica genijalno prikazala očima. Svidelo mi se što ona prolazi kroz razne faze, što nikada nećete znati šta joj je na pameti. Tu dolazimo i do jedine mane filma. Po mom mišljenju, moralo je još više vremena biti posvećeno ovom liku. Scene jesu bolne, ali su vrhunske i za ljude koji mogu da podnesu ovakav psihički šok, ovaj film će biti jedno nezaboravno iskustvo.

Zanimljivosti:
Kada je film prikazan u Edinburgu, nekoliko gledalaca se onesvestilo za vreme scene operacije. Režiser je izjavio "Sada znam zašto Škoti nose suknje". Jedan kritičar u Engleskoj je posle premijere filma za malo dobio otkaz zato što je izneo pozitivne kritike za ovaj film.

Naj scena:

Genijalno finale

Moja ocena: 7/10