понедељак, 23. јул 2012.

Angels with Dirty Faces (1938)


Kod nas nazvan: Anđeli Garava Lica
Žanr: Kriminalistički | Drama | Film-Noar
Režija: Michael Curtiz
Glumci:  James Cagney, Pat O'Brien, Humphrey Bogart...

Priča:
Dva velika prijatelja iz detinjstva krenuli su različitim putevima. Jedan je završio kao sveštenik, drugi kao najtraženiji gangster. Njihovo prijateljstvo i dalje živi, ali oni će se naći na sukobljenim stranama.

Moj osvrt:
U prošlom postu sam govorio kako nisam ljubitelj filmova koji hoće da pošalju neku poruku osim ako to ne urade upečatljivo. Ovo je školski primer kako se to radi a slobodno mogu reći i jedan od najboljih načina koje sam video. No, krenimo po redu. Prvo, priča nije šablonska. Pored dva velika prijatelja, imamo i situacije u kojim se oni nalaze što ih dovodi na suparničke strane. Gangsterski deo priče je odličan i iako nije toliko širok, ništa nije slabiji nego u Scarface-u i Once Upon A Time In America. Ako vam se ti filmovi dopadaju, i ovaj će svakako zadovoljiti vaše kriterijume. 


Ovde nemamo situaciju kao u velikom Ben-Huru gde su najbolji prijatelji postali krvavi neprijatelji. Ovde su oni i dalje veliki prijatelji pri čemu pokušavaju da pomognu jedan drugom. Te scene su veoma upečatljive. Lik sveštenika je veoma dobar dok je lik Rokija, gangstera fenomenalan. Džejms Kagni je ovde postavio visoke standarde kada je gluma ovakvog lika u pitanju tako da do velikog dvojca Paćino i De Niro, imali smo hordu kopija na ovaj fazon. Kagni prosto briljilra u ovoj ulozi i oduševljava u svakoj sceni. 


Ovde moralne poruke nisu servirane u standardnom šarenišu "naučio sam svoju lekciju". Ne, film ostaje dosledan do samog svog kraja. Tu dolazimo do nečega što me je oduševilo i kao golobradog klinju kada sam prvi put gledao ovaj film. Danas, kada sam ga posle dvadesetak godina reprizirao, kraj ovog filma mi je još upečatljiviji. Imam ogromnu dozu poštovanja prema čoveku koji je smislio ovako nešto. Ne samo da je u toku filma postigao realnost svojih likova. Tog Rokija, iako je gangster, vole gotovo svi likovi i svi ga smatraju za neustrašivog. Obično je to samo tako nabacano za potrebe filma, ali ovde ćete i vi zaista imati isto mišljenje o njemu. 


Zbog toga, ovaj kraj je jedna od najboljih završnica na filmu ikada. Možda film jeste zastareo i naivan u nekim pogledima, ali ovaj kraj ima veća muda i inteligenciju od 99.9% današnjih filmova.

Zanimljivosti:
Film je bio dugo zabranjen u Kini, Danskoj, Poljskoj, Finskoj i delovima Švajcarske i Kanade. Kagnijeva inspiracija za ovaj film je bio lik iz njegovog detinjstva, makro i zavisnik kome je uzrečica bila "Whadda ya hear! Whadda ya say!" što je on koristio u filmu.

Naj scena:


Finale

Moja ocena: 8/10

2 коментара:

  1. Ne samo Kagni, već i Edvard Dži Robinson su postavili ogromne standarde u ono vreme. Rekao bih čak da je Kagni možda i najbolji glumac ikada. Imao je nestvarnu raznovrsnost, a uloga u "White Heat" je verovatno najboljih 2 sata glume ikada viđenih. U "One, Two, Three" od Vajldera se bukvalno pretvorio u Kerija Granta. Čak ga je i Orson Vels smatrao najboljim glumcem ikada.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Uh, zaboravio sam iskreno na ovaj film i sad si me podsetio. I opet se naježim od kraja. White Heat mi čuči negde u glavi kao nešto što moram da pogledam. Moguće da sam gledao kao klinac jer imam u sećanju nekoliko opasnih scena. Dodajem i One Two Three u listu.

      Избриши