The Woman in Black (1989)

Žanr: Horor | Misterija
Režija: Herbert Wise
Glumci: Adrian Rawlins, Bernard Hepton, David Daker...

Priča:
Stara udovica koja nema ni jednog prijatelja je preminula. Mladi advokat je poslat da prisustvuje sahrani i proceni vrednost nekretnine koja je ostala iza nje. Nije ni sanjao šta ga tamo čeka.

Moj osvrt:
Odlično veče braćo i sestre. A neee, nije to što mislite. Ne govorim ovo zbog ovih klovnova od političara. Oni samo mogu da upropaste dan. Ja ipak videh i čuh nešto odlično, što odmah isključuje sve njih iz opticaja. Govorim o filmskoj večeri naravno. Pošto se nova verzija ove priče emituje u bioskopima, ja odlučih da pogledam ovu staru. Braćo i sestre, to je bila maestralna odluka. Ovo je opako dobar filmić. 

Pre svega priča je takva da vas lako privuče. Sve to relativno brzo počne i sama priča i misterija nisu neko zamlaćivanje. To je jednostavno, efikasno i efektno. Mnogima je možda smetao sporiji ritam filma. Ja to ovde nisam primetio. Svaka scena sjajno nadograđuje priču, odlično gradi atmosferu eksploatišući i najmanju sitnicu koja bi mogla da joj doprinese. Znate one scene kada iščekujete nešto da se desi. Obično te scene budu ćorak, nekada se nešto zapravo i desi ali sa ili bez tog što se očekuje, ništa drugo ne postoji. Ovde imamo scene koje su bitne za sam razvoj priče i rešavanje misterije i u njima konstantno očekujemo da će to nešto sablasno da se desi. Genijalno zar ne? Znači da vreme nije trošeno uludo. Tako da od tog sporijeg ritma nema ništa. 

Obično se ovakvi filmovi baziraju samo na jednoj stvari. Npr. akcenat se baci na ukletu kuću što ume da bude zamorno kao u čuvenom Amitvilu, ume da bude i odlično kao u još čuvenijem Hauntingu koji mene baš i nije oduševio zbog jedne jedine stvari, ili se baci priča na duhove koji su ogorčeni i traže osvetu, pa i to ume da bude nešto što ste već mnogo puta videli. Ovde imamo od svega po malo, ali to "po malo" zapravo nije malo, već je vrhunski izvedeno. Atmosfera je savršena. Magla kroz koju se čuju jezivi zvuci, staro groblje koje izgleda sablasno i u toku dana, scene u kojima ne znate šta da očekujete, a tek pojave žene u crnom... 

Braćo i sestre, zaista mi nije jasno kako je ovaj filmski dragulj ostao ovako zanemaren. Stari filmovi ne mogu danas da preplaše nikoga.... malo sutra. Ovde postoji nekoliko opakih scena koje su domaći zadatak i za današnje filmadžije. A verovali ili ne, to je moguće bez i jednog specijalnog efekta. Možda film nije prikazivan u bioskopima, možda je imao mizeran budžet, ali u svom žanru/podžanru, on je za mene jedan od najbolje napravljenih. Remek delo koje nikako ne treba propustiti.

Zanimljivosti:
Glumica Fiona Voker je žena režisera Herberta Vajsa.

Naj scena:

Poslednja scena u filmu. Jednom rečju maestralno.

Moja ocena: 9/10

Drugo Mišljenje: The Woman in Black (1989)