Max Payne (2008)

Kod nas nazvan: Maks Pejn

Žanr: Akcioni | Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler

Režija: John Moore

Glumci: Mark Wahlberg, Mila Kunis, Beau Bridges...

Priča:

Detektiv kome su ubili ženu i dete, udružuje se sa profesionalnim ubicom kao bi rešio seriju zločina...

Moj osvrt:

Braćo i sestre, postoje stvari koje su teške za ekranizaciju. Igrica Max Payne to svakako nije. Ko god je igrao, siguran sam da je bio oduševljen tom mračnom atmosferom grada zavejanog snegom. Naravno, govorim o prvom delu te igre koji ima mnogo bolju priču i atmosferu od nastavka. Druga sjajna stvar je tu, kako bih ga nazvao, retro-kriminal. Sve vreme imate osećaj da se sukobite sa onom starom mafijom. Sama priča je bila odlična. Obično se u takvim igrama priča i ne prati, ovde je ona odrađena sjajno. Čak i kada vidite Maksove snove i sećanja, drama zaista postaje upečatljiva. Na kraju, bilo je tu stvari i za kojim se mlađi oduševljavaju a među njima i čuveni bullet-time. 

Sve što je film trebao da uradi je da iskopira osnovne koncepte priče i atmosfere i bio bi uspešan. Onaj ko je na filmu radio, kao da nije ni znao na čemu je on zasnovan. Od one sumorne atmosfere jedva da ima nešto. Malo nekih scena sa snegom i to je to. Na drami Maksovog života se jedva i potencira. Tu i tamo neko spomene nešto vezano za to. Braćo i sestre, muka mi je od toga da se filmovi prave za klince. Klinci imaju svoje filmove, kada odrastu onda nek gledaju nešto surovije, hororističnije, brutalnije. Umesto da iskoriste pun potencijal, oni pričaju o eto tu nekom policajcu koji je ostao bez žene i deteta. A zamislite da su nam barem delić scene servirali. Nisu čak ništa morali eksplicitno ni prikazati. Ono što je igra sadržala, bilo je sasvim odlično za šok. 

Od duela sa tom mafijom, nema ničega. Tu su neki likovi koji prodaju neku novu drogicu. Ima to veze sa pričom iz igre, ali je tako bedno iskorišćeno da mi je film bio povremeno negledljiv. Pojave raznoraznih zveri mogu delovati obećavajuće ljudima koji nisu igrali igru, ali kada se utvrdi šta su te zveri, interesovanje naglo opada. Na kraju, čuveni bullet-time je zaista malo korišćen, a ni on nije naročito spektakularan. Ima i stvari za hvalu, ali nemam nameru da ih iznosim. Njih i sami možete pretpostaviti. Film je goli prosek, nije nešto što ćete pamtiti ali nije nešto ni što će vas potpuno razočarati. 

Zanimljivosti:

Režiser Džon Mur je izjavio kako je maksimalno želeo ispoštovati fanove. (Verovatno je zato pogledao kako izgleda omot igre pa je napravio sličan poster za film). 

Volberg nije nikada igrao igru kako po njegovim rečima, ne bi postao zavisnik. Scenario mu je bio dovoljno upečatljiv da shvati šta se traži u filmu. Film je inicijalno trebao imati R rejting ali je režiser hteo zadovoljiti malu dečicu i svoj novčanik pa je napravio bljuvotinu za klince. Postoji dodatna scena posle odjavne špice. 

Naj scena:

E ovo mi je prilično teško da izaberem. Biram scenu sa ovim stvorovima čisto iz razloga što izgleda kako izgleda. Ako bih birao po kvalitetu, teško bih našao nešto zadovoljavajuće.

Moja ocena: 5/10