The Day After Tomorrow (2004)

Kod nas nazvan: Dan Posle Sutra

Žanr: Akcija | Avantura | Drama | Naučna Fantastika | Triler

Režija: Roland Emmerich

Glumci: Dennis Quaid, Jake Gyllenhaal, Emmy Rossum...

Priča:

Klimatolog pokušava da spasi svet od surovog globalnog zagrevanja. On mora doći do svog sina u Nju Jorku koji je pogođen ledenim dobom.

Moj osvrt:

Kada je Emerih u pitanju, uvek znate šta da očekujete. Činjenica je da su svi njegovi filmovi praznik za oči, ali isto tako je činjenica da je retko koji od njih zavidnog kvaliteta. Patriota je za mene savršen i to toliko da sam bio ubeđen da ga je Gibson režirao a ne Emerih. Drugi njegov film koji je za mene bio odličan (naravno ni blizu Patriote) je Dan Nezavisnosti. Ostali, da nemaju ludačke spektakularne efekte, pali bi u zaborav. Takva je situacija i sa ovim filmom. 

Šta ovde valja: Pre svega katastrofa. Ljudi vole fimove katastrofe, ako ni zbog čeg drugog, onda upravo zbog scena uništenja. Svi Emerihovi filmovi u tom segmentu postavljaju standarde. Gledati ogroman talas kako se nadvija nad Nju Jorkom, pa brod koji prolazi na vodi ulicama grada (koliko god to bilo besmisleno sa sve vukovima na njemu), pa scene odvajanja santi leda... sve je to praznik za oči. Druga stvar su glumci. Denis Kvejd je za mene jedna od najboljih faca u svetu filma. Uz njega, tu je gomila manje i više poznatih glumaca uključujući i anemičnog Džilenhola. Kada su filmovi katastrofe u pitanju, ne treba ti ništa epohalno. Dobra ideja, dobri efekti i likovi za koje treba da strahuješ su sasvim dovoljni. 

Emerih nikako da shvati da je glavna stvar u kojoj konstantno greši upravo ta priča o likovima. Čovek je u ovaj film katastrofe natrpao toliko patetike da to povremeno film čini nepodnošljivim. Ne baš najbolji odnos otac-sin viđen u milion filmova, doktorka koja ne želi da ostavi dete koje boluje od leukemije jer ambulantna kola izgleda da neće stići, paćenička ljubav Džilenholovog lika prema slatkoj devojci koju tumači Emi Rosum koja je obično mrsomuđenje, gomila likova koji imaju setne priče o svojim najmilijim, zabrinuti i herojski orijentisan američki predsednik, retard od podpredsednika... Sve bi to bilo ok da se ne nalazi u svakom prokletom filmu koji pogledamo. Zbog toga svaka rečenica zvuči izveštačeno, jeftino i prepatetično. Mnogo efektniji način da se sve to sprovede mi je bila jedna od poslednjih (ne poslednja) scena iz filma Knowing. Kratko, jasno, upečatljivo i efikasno. Ovde je Emerih stao rame uz rame sa sranjpunicama kojih je prepun TV. 

Kao što rekoh, njegovim filmovima uvek mogu da se vratim i uživam u njima isključivši mozak. Ali ako izuzmemo Patriotu i Dan Nezavisnosti, Emerih nam pruža vrhunske efekte ali jadnu, patetičnu i prežvakanu priču koja nipošto nije vredna pažnje.

Zanimljivosti:

Emerih je želeo da Kip Slobode bude srušen u jednoj sceni ali se ipak predomislio zato što je želeo da se neke "američke vrednosti odupru višoj sili". (O tome vam pričam braćo i sestre). Jedan od snimaka pada aviona je zabranjen zato što su korišćeni autentični snimci. Filmotvorci su konsultovali NASU koja se kasnije ogradila od svega izjavom da su događaji u filmu suviše besmisleni da bi se zaista dogodili. Ovo je treći Emerihov film u kom se uništava Nju Jork (Dan Nezavisnosti, Godzila). 

Naj scena:

Odluka...

Moja ocena: 5/10