Charlie and the Chocolate Factory (2005)

 
Kod nas nazvan: Čarli i Fabrika Čokolade

Žanr: Avantura | Komedija | Porodični | Fantastika | Muzički

Režija: Tim Burton

Glumci: Johnny Depp, Freddie Highmore, David Kelly...

Priča:

Dečak osvaja turu kroz najčuveniju svetsku fabriku čokolade kojom upravlja čudni fabrikant čokolade.

Moj osvrt:

Film počinje pričom o čoveku po imenu Vili Vonka i njegovoj fabrici čokolade. Taj isti lik je u svoje čokolade stavio 5 zlatnih karata čiji će dobitnici provesti dan sa njim i dobiti od njega vredan poklon. Tu dolazimo do prve stvari koja mi se baš ne dopada. Ponovo imamo isključivost kao u takođe Bartonovom Edvardu Makazorukom. Kartice pronalazi petoro dece od čega su četvoro nevaspitana, bezobrazna derišta a jedno je anđelak. Naravno, prvih četvoro su bogataši dok je ovaj peti siromašan. Wow, sjajna poruka. Bogati su zli, siromašni dobri. Već po ovom može se zaključiti i tok i rasplet filma. 

Kasnije, klinci + neko od rodbine/roditelja idu sa Vilijem kroz fabriku pri čemu svako od ovih derišta biva kažnjeno zbog svojih mana. Napomenuću samo da imamo razmaženo derište, destruktivno derište, derište plod bolesno iskompleksiranih roditelja i proždrljivo derište. Sada vi, braćo i sestre sami zamislite koliko ovaj nesoj iritira. U svemu tome postoji jedna, ne dobra, ne odlična, već genijalna stvar. To je Vilijev humor koji je toliko brutalan, koji je toliko iznad klinačkog poimanja da sam u nekim momentima vrištao od smeha. Valjda mi je odgovaralo to što glupa derišta ne kontaju šta im on govori i šta ih sve čeka. Da je ce film u tom fazonu, da je obogaćen više ovim šalama, ocena bi bila drastično viša. Ovako, osim tih šala, mogu još sa rezervom samo pohvaliti estetiku scena. "Sa rezervom" stoji zato što su manje više sve scene plod specijalnih efekata. 

Film sadrži i nekoliko pesama ali su one na žalost takve da jedva čekate da prođu. Ok, one nešto govore, ali mogli su ubaciti i neke gegove dok nam serviraju ove pesme a ne samo patuljke koji ih pevaju. Ljudima koji možda ne planiraju pogledati film toplo preporučujem gledanje scena u kojima Vili Vonka (Džoni Dep) govori. Sve ostalo je jedna klasična, izlizana, patetična poruka koju više ne mogu da svarim.

Zanimljivosti:

Četrdeset veverica je trenirano za scenu u kojoj napadaju Veruku Salt. Džoni Dep inače mrzi ukus prefinjene čokolade. Sam je izjavio da mu je ona jeftinija mnogo draža. Nestle kompanija je za potrebe filma proizvela 1850 tabli čokolade. 

Naj scene:

Vilijev odličan humor

Moja ocena: 5/10

The Insider (1999)

Kod nas nazvan: Izdajnik

Žanr: Biografski | Drama | Triler

Režija: Michael Mann

Glumci: Russell Crowe, Al Pacino, Christopher Plummer...

Priča:

Hemičar nailazi na lične i profesionalne probleme kada odluči da se pojavi u emisiji "60 minuta" i otkrije mutne radnje svoje kompanije.

Moj osvrt:

Nagradno pitanje: Zna li neko film koji je režirao Majkl Man a da traje manje od dva sata? Ja do sada nisam naleteo na takav. Ovaj čovek nam je doneo takve stvari poput Heat, The Last of The Mohicans, Collateral pa i poslednjeg sa kojim je po mom skromnom mišljenju napravio promašaj, Public Enemies. Ovog puta imamo još jedan koji je pun pogodak. Kao i nabrojani, i The Insider traje više od dva sata, ali kao i nabrojani, i iz njega je moglo da se izbaci ponešto materijala. Na svu sreću film je kvalitetan pa taj višak i ne smeta. 

U centru priče imamo čoveka koji je odlučio da stavi moral ispred karijere i svesno krenuo u borbu iz koje teško može izaći kao pobednik, kakav god rezultat bio. Razmislite braćo i sestre kako danas prolaze ljudi koji se odvaže na ovako hrabar korak? Ne samo u našoj majčici Srbiji takvi ljudi odu u zaborav ili budu ismejani. Ako nemaš jaku pozadinu, ne smeš se upuštati u borbu protiv giganata. Ovaj čovek je to učinio. Njega glumi odlični Rasel Krou. Njegova gluma je ovde vrhunska. On sjajno prenosi emotivne faze kroz koje prolazi njegov lik. Imamo jednu scenu u kojoj on sedi u sobi a priča je stigla do dela kada sve izgleda izgubljeno. Man je genijalno iscedio poslednju kap is te scene maksmalno eksploatišući odličnu Raselovu glumu i sjajan soundtrack. Lik koji pomaže Krouovom je novinar, koji se opet bori iz sve snage da pomogne ali i on, kao i glavni lik, dolazi u situaciju gde mora da bira između toga šta je moralno a šta najbolje za njega. Zbog toga, kroz ceo film, priča se lomi i nećka na koju stranu će otići. Tog drugog lika glumi kao i uvek maestralni Al Paćino. 

Priča se doista razvija malo sporije ali to je iz prostog razloga što Man voli da nagruva minute svom filmu. Opet, u mnogim scenama, taj spori ritam je fino iskorišćen. Ako je to jedina zamerka ovom filmu koju mogu da iznesem, onda i sami možete zaključiti koliko je on kvalitetan. 

Zanimljivosti:

Originalni naslov za film je prvenstveno bio "Man Of The People". Scenario je baziran na priči koja se pojavila u Vanity Fair časopisu. Pravi Džefri Vajgand (glavni lik u filmu) je tražio od producenata dve stvari. Prva je bila da se promeni ime njegovih kćerki, a druga da u filmu ne bude scena u kojima neko puši. 

Naj scena:

Pomenuta scena sa sjajnim soundrackom...

Moja ocena: 8/10

The Human Centipede II (Full Sequence) (2011)

Kod nas nazvan: Ljudska Stonoga 2

Žanr: Kriminalistički | Drama | Horor

Režija: Tom Six

Glumci: Laurence R. Harvey, Ashlynn Yennie, Maddi Black...

Priča:

Inspirisan radom fiktivnog doktora Heitera, poremećeni usamljenik Martin sanja o tome da napravi stonogu od 12 ljudi i kreće da ostvari svoju fantaziju. 

Moj osvrt:

Kada sam pisao o prvom delu filma, ovaj blog je bio na svojim počecima tako da uz standardno slabe tekstove, nisam puno ni analizirao ideje filmova. Sama ideja ljudske stonoge je dovoljno bolesna da privuče pažnju. Nekako, ona mi zvuči kao oni stari monster filmovi koje sam rado gutao kao klinac. Ono što smo dobili od prvog dela bila je potpuno jadna priča sa idiotima umesto likova i scenarista. Tom Six jeste napravio nešto bolesno, to stoji. Ovaj nastavak je najavio kao još bolesniji. Što se toga tiče, prvi deo kada se uporedi sa ovim deluje kao filmić za dečicu. Ovo je toliko bolesno da ako niste gledali Srpski Film, biće vam potpuni šok i verovatno i najbolesnija stvar koju ste videli u životu.

Koliko god to mnogi osporavali, Srpski Film je ostvarenje napravljeno sa ogromnim mudima i velikom inteligencijom. Preterali jesu, ali su dostavili ono što treba. Ovaj film je takođe napravljen sa velikim mudima, ali se ona nalaze tamo gde bi mozak morao biti. Za razliku od prvog dela koji se samo bavi tom stonogom, ovde imamo razvoj jednog lika pa tek onda bavljenje tom jezivom kreaturom. U prvom delu smo imali doktora budalu, ovde imamo zaostalu budalu koja je opsednuta filmom The Human Centepiede. On je maleni, astmatični debeljko koji još kenja u gaće i plače kada mama viče na njega. Možete zamisliti onda na šta liče njegove operacije. On radi kao čuvar na parkingu gde pronalazi svoje žrtve. Naravno, dok on polako onesvešćuje/ubija jednu po jednu, niko drugi ne bane na parking, bilo da je dan ili noć. Već dobro znate da ne trpim ovakve bulšitarije pa ću vam izneti još koju. 

Lik je naravno opsednut i "glumicom" iz prvog dela filma pa je poziva na lažnu audiciju za film Kventina Tarantina. Sjajna ideja. Kako se samo nisam setio toga ranije? Znači posle pisanja ovog posta, telefon u ruke i moj plan da upoznam Šarliz Teron, Milu Jovović, Mišel Rodrigez i Dajanu Lejn će se konačno ostvariti bu ha ha ha ha ha. Mislim da vam je već prilično jasno kakvi moroni su pisali ovaj scenario. U prvih sat vremena debeljko prikuplja svoje žrtve a film se bavi i njegovim životom. Ima tu i scena koje su i gledljive ali sve u svemu ceo film je jedva podnošljiv za gledanje. Jedina donekle pozitivna stvar je bolesna atmosfera koja je potkrepljena odsustvom boja i odvratnim ali upečatljivim soundtrackom. 

Kada već dođe do tog stonoga dela, tu imamo gomile odvratnosti i šokova. Ko se loži na ove stvari koje bez i malo mozga igraju na tu kartu, neka izvoli. Ovde ima vazda bljuvotina za gledanje. Kao ljubitelj horora i bolesnih stvari, nemam ništa protiv toga, ali ovo je i više nego besmisleno.

Zanimljivosti:

Film je originalno snimljen u boji ali je Tom Six odlučio da ga edituje i promeni u crno-beli. Jedina boja koja se vidi je braon, pa vi sada braćo i sestre pretpostavite šta je to ovde imalo boju. Kada se Laurens R. Harvi pojavio na audiciji (gde ga nađoše ovakvog), Tom Six je tražio od njega da siluje stolicu što je ovaj uradio. 

Naj scena:

Hranjenje prave stonoge i sukob sa susedom.

Moja ocena: 1/10

The Wrestler (2008)

Kod nas nazvan: Rvač

Žanr: Drama | Ljubavni | Sportski

Režija: Darren Aronofsky

Glumci: Mickey Rourke, Marisa Tomei, Evan Rachel Wood...

Priča:

Zaboravljeni profesionalni rvač mora da se penzioniše i otkriva da mu je preteško da sredi svoj život van ringa.

Moj osvrt:

Ono što je Aronofski perfektno izveo u Black Swan-u, izveo je i ovde, a to je fenomenalna karakterizacija i odličan razvoj lika. Black Swan je bio slikovitiji a Wrestler je više prizeman, Black Swan je potencirao na razvoju lika, Wrestler potencira na njegovoj karakterizaciji, Black Swan je imao veliki budžet, Wrestler je snimljen za male pare. Na samom početku ću izdvojiti jedinu manu filma. To je odnos otac - kćer. Te scene su užasno izlizane i da njih nema ovaj film bi od mene dobio čistu desetku. Ne mogu više da trpim "nema te celog života a sada očekuješ vezu", pa onda sve bude ok, pa onda on zakasni na jednu večeru i sve ode u propast. Dokle više? Sve ostalo u filmu je bilo savršeno. 

Za razliku od Black Swana, Arnofski se ovde odlučio na drugačiji tip kamere. Sve je snimano tako da izgleda kao da gledalac kroz ceo film prati glavne likove. To dodatno pojačava realnost situacije. Sam film počinje kratkom istorijom rvača koga ovde tumači odlični Miki Rurk. Tu imamo pitanje koje je mene dugo golicalo i zbog kog sam odlučivao da napišem priču na tu temu, a to je, šta se dešava kada heroji i legende ostare, kada više ne budu ono što su bili i polako odlaze u zaborav. Rurkov lik ovde prikazuje svu slavu ali i tragediju takve situacije. Stvari koje on čini u ringu kako bi zapalio masu, kako bi zadovoljio publiku ostavljaju velike tragove na njegovom telu. U ringu svi vide velikana koji se odupire godinama, koji je u stanju da izvodi svakakve ludosti ali van ringa niko ne vidi slomljenu i izgubljenu osobu. 

Složićete se sa mnom da je mnogo filmova na ovu temu, ali ono što ovaj film smešta u remek dela su sitnice koje nigde i nikada do sada nisam video. Evo jedne od njih. Ne znam da li ste ikada, braćo i sestre, gledali američko rvanje. Ako jeste, sigurno znate kako izgleda prolazak kroz hodnike pre nego što borci izađu na scenu. Ovde u jednoj sceni imamo prolazak kroz hodnike marketa u kom se bivša legenda sprema da prodaje hranu za pultom. Aronofski je tu ubacio skandiranje glavnom liku koje se pojačava kako on prilazi ulazu u market. Rvač zastaje pred tim ulazom i kako uđe, nastaje grobna tišina. Nije li to fenomenalna simbolika. Stojeće ovacije za Aronofskog. Ovo je samo jedan genijalan detalj a takvih ima zaista mnogo. Kada smo već kod detalja, moram reći da je i muzika u filmu odlično uklopljena. Scorpins - Animal Magnetism nikada tako dobro nije zvučala. 

Ljudi koji vole holivudske sapunice sa preokretima i bajkama sigurno neće voleti ovaj film. On je u svoj svojoj krvi, znoju, udarcima, ljubvalju i mržnji realan do samog kraja. A kraj braćo i sestre... mogu vam reći da sam rano, bez greške pretpostavio u detalj kako će da se film završi. Ako takav kraj pretpostaviš a on te opet oduševi, to je dovoljan pokazatelj kvaliteta. Opet, on se nekom možda i neće svideti. Meni je on savršen, jer u dve rečenice, jedan običan čovek je pre izlaska u ring rekao sav smisao svog života. Braćo i sestre, ne znam kako bi ste vi postupili na njegovom mestu ali za mene je njegova odluka oslikava jednu od najboljih životnih filozofija. To nikako nije pokušaj samoubistva... za mene, ovo je bio povratak u život.

Zanimljivosti:

U jednom periodu, iako je Aronofski želeo Rurka, Nikolas Kejdž je trebao biti glavni glumac po izboru studija. Zbog toga je viđan na Ring of Honor rvačkim događajima kako se priprema za ulogu. 

Finalna borba je takođe snimana tokom dva ova događaja. Zbog malog budžeta koji je film imao, Axl Rose je poklonio filmu pesmu Sweet Child O' Mine. Rodi Pajper, glumac i bivši profesionalni rvač je plakao na premijeri filma. U sceni u kojoj Ram žiletom poseca svoje čelo, Miki Rurk je to zaista uradio. Slike Ram-a iz ranijih dana su zapravo obrađene slike bivšeg čuvenog rvača Leksa Lugera. Sve scene u kojim Ram radi u marketu i sve scene iz svlačionica su improvizacija. Skot Sigel koji ovde glumi rvača koji prodaje steroide, uhapšen je nešto kasnije jer je zaista posedovao steroide i sukobio se sa policijom. 

Naj scena:

Završnica.

Moja ocena: 9/10

Wir sind die Nacht (2010)

Alternativni Naziv: We Are The Night

Žanr: Ljubavni | Drama | Fantastika | Horor

Režija: Dennis Gansel

Glumci: Karoline Herfurth, Nina Hoss, Jennifer Ulrich...

Priča:

U Berlinu, policajac ispituje slučaj u koji su umešane tri vampirke koje su upravo dobile svog najnovijeg člana.

Moj osvrt:

Film počinje finom muzičkom sekvencom u kojoj se vidi lik jedne od vampirki kroz istoriju. Ko je ona, šta je značila kroz istoriju, ko je bila, zašto se nalazi na nekim umetničkim delima - nećete saznati. Potom sledi scena u avionu gde su vampirke poubijale sve. Zanimljivo je kako je svako od tih ljudi u svom sedištu. Meni je nekako teško da poverujem da bi svi ostali u svojim sedištima čekajući da budu izujedani iako nemaju baš veliku opciju gde bi se kretali. Ali ok, zanemarite ovaj propust. One uskoro dobijaju novog člana, našeg glavnog karaktera u filmu, Lenu (na slici). 

Glavna vampirica bira koga će pretvoriti u vampira po lepoti očiju. Sama kaže da je Lenu tražila stotinama godina. Zašto je baš takvu tražila, zašto je ona bitna, da li je za nešto potrebna - nećete saznati. Lena je ujedena za vrat i postala je vampir. Ljudi koji su kasnije ujedeni za vrat, umrli su i nisu postali vampiri - nikada nećete saznati zašto. Kada Lena postaje vampir, ove simpatične Nemice se vozikaju besnim automobilima uz muziku, piju krv iz čašica, igraju se, provode, šetaju po zidovima. Čemu služe ovi MTV spotovi - veze nemam. I onda nam je servirano čemu sve to. Prvo je Leni pričano kako je cool biti vampir jer možeš da udaraš po sexu, drogama, ekstremnim sportovima, rialiti emisijama i grand šou-ovima bez ikakvog lošeg uticaja po fizičko i mentalno zdravlje. Čitavih 5 minuta kasnije prikazana nam je druga strana. 

I onda i najnepažljiviji gledalac zna da će tema biti neostvarena ljubav između Lene i detektiva koja se rodila u dva minuta njihovog susreta kada su njegova mudašca bila u dodiru sa njenim kolenom i kada je uz njih i njegov nos nastradao. Hteli su da naprave ozbiljnu verziju Twilighta - napravili su besmislen film sa par simpatično snimljenih scena i finim nemicama. Twilight je barem pravljen za devojčice i zaista nemam nameru da hejtujem nešto što se ne trudi da bude ozbiljno. Ovo se trudi da bude ozbiljno a nije ni na nivou čak ni tog Twilighta. Jedino što ima ove fine Nemice...

Zanimljivosti:

Na tablicama Norinog automobila piše FU-CK 1. Reč "vampir" nije izgovorena u filmu. 

Naj scena:

Izlazak sunca. Možda bi ova scena bila i upečatljivija da je nisu nagovestili u prvoj polovini filma.

Moja ocena: 4/10

Men in Black III (2012)

Kod nas nazvan: Ljudi U Crnom III

Žanr: Akcija | Komedija | Naučna Fantastika

Režija: Barry Sonnenfeld

Glumci: Will Smith, Tommy Lee Jones, Josh Brolin...

Priča:

Agent J. putuje u prošlost kako bi sprečio zlog vanzemaljca da ubije njegovog partnera K-a.

Moj osvrt:

Ako od Ljudi u Crnom očekujete neku filmčinu, onda zaista ne treba ovo da gledate. Ako očekujete ono što je realno od trećeg nastavka tog filma, onda ćete se fino zabaviti. Sama priča nije epohalna ali za ovakvu komediju ti i ne treba Bog zna šta. Najbitnije od svega je ispoštovano, tako da je svaki segment priče lepo iskorišćen da pokaže ono što treba a i svaki od njih je dovoljno zabavan da vam drži pažnju. 

Put u prošlost i nije nešto što bi me naročito zanimalo ovde, ali ono što me je sačekalo tamo mi je bilo prijatno iznenađenje. Na stranu ću staviti odmah gegove koji su veoma dobri. Nisu toliko dobri kao u prvom delu ali u potpunosti zadovoljavaju. Vil Smit dostavlja ono što treba. Tomi Li Džons se ne pojavljuje dovoljno ali je svaka njegova pojava odlična, a to važi za svaki njegov film. 

Ono glavno, ono što je bilo sjajno to je, kao što rekoh, ono što nas je sačekalo u prošlosti... tačnije onaj ko nas je sačekao. Mladog agenta K. glumi Džoš Brolin. Braćo i sestre, on se pretvorio u Tomi Li Džonsa. Razumem da mu je skinuo pokrete i mimiku do najsitnijeg detalja, ali čovek mu je tako dobro skinuo glas da nisam mogao poverovati. Sve vreme filma sam mislio da je to ipak nasnimljen glas Tomi Li Džonsa, ali sam se prevario. Kada sam video da agent J. putuje u prošlost, prvo što sam pomislio bilo je da će mi faliti Tomi Li Džons. Brolin ga je zamenio perfektno. 

Svideli su mi se segmenti u kom se sprdaju sa Endi Vorholom kao i parodiranje na rasizam šezdesetih. Lepo ćete se ismejati i štosovima i gegovima, postoji tu i nekoliko finih ideja, ali pre svega očekujte ono što biste očekivali od trećeg nastavka bilo kog filma i teško da ćete biti nezadovoljni posle gledanja ovog. 

Zanimljivosti:

Ovog puta, na ekranu štaba Ljudi u Crnom, kao vanzemaljci su se pojavili Dejvid Bekam, Ledi Gaga i Tim Barton. Majkl Bej je želeo da režira film. Ovo je prvo pojavljivanje Vila Smita na filmu još od 2008 kada je glumio u Seven Pounds. 

Naj scene:

Brolin kao mlađi agent K.

Moja ocena: 6/10

The Wizard of Oz (1939)

Kod nas nazvan: Čarobnjak Iz Oza

Žanr: Avantura | Porodični | Fantastika | Muzički

Režija: Victor Fleming

Glumci: Judy Garland, Frank Morgan, Ray Bolger...

Priča:

Tornado odnosi Doroti Gejl u magični svet gde ona ide u pohod da pronađe čarobnjaka koji će je vratiti kući.

Moj osvrt:

Ovo spada u moje klasike iz detinjstva. Neretko se ispostavi da ti filmovi i nisu toliko dobri koliko su mi se tada činili (Red Sonja), a neki, bez obzira na neke mane, za mene spadaju u remek dela (Clash Of The Titans). Plašio sam se da će ponovno gledanje Čarobnjaka biti malo razočaranje. Na svu sreću, to nije bio slučaj. Na početku vidimo devojčicu koja odrasta u ne baš sjajnim uslovima. Kasnije, kada prelazi u magični svet, film koji je do tada bio crno-beli, dobija sve boje. Meni je ovo genijalna ideja jer prelazak iz ne baš lepog okruženja koje je ovekovečeno mračnim bojama u okruženje magije gde boje šljašte izgleda zaista fenomenalno. To je prva stvar koja mi se na ponovno gledanje opako dopala.

Mnogi ljudi baš i ne gotive mjuzikle. Ni ja nisam naročito veliki fan, ali ako je muzika odlična i ako je dobro uklopljena u priču, onda ne mogu da imam nikakve zamerke. Ovde su sve pesme sjajne. Legendarnu Over The Rainbow verujem da svi znate. Sve ostale su vesele, komične i odlično podržavaju priču. Sledeća stvar koja mi se dopala su štosovi. Kada sam bio klinac, tada su mi gegovi bili ispred svega. Sada sam u filmu pronašao mnogo dobrih šala koje najmlađi ne mogu da shvate i pređu preko njih. 

Nisam veliki fan filmova koji nevino propagiraju ljubav, prijateljstvo, dome slatki dome fazone i slične stvari, ali ovo je toliko veselo i tako zanimljivo da uopšte nisam obraćao pažnju na te glavne poruke. Ceo film izgleda fenomenalno pa čak i za današnje standarde. Džudi Garland je u svojim crvenim cipelicama, malo je reći, preslatka. Svi likovi i glumci su odličnii i dopadljivi. Zbog svega toga, ovaj film smatram obaveznom lektirom i to ne samo za najmlađe.

Zanimljivosti:

Postojala je namera da se koristi čuveni MGM-ov lav za ulogu lava a da mu glumac pozajmljuje glas ali su kasnije odustali od toga. Ovaj film je ušao u ginisovu knjigu rekorda kao onaj koji je najkasnije dobio svoj nastavak (Return To Oz). Džek Hejli koji glumi Limenog je jedini koji je izjavio da nije uživao na snimanju filma. 

Mnoge scene sa vešticom su izbačene zato što se smatralo da će biti suviše strašne za publiku. Džudi Garland je morala nositi spravu koja liči na korset kako bi izgledala mlađe i kako bi joj grudi izgledale ravno. Ona je izjavila kako je zbog toga imala konstantne bolove. Čuvena scena u kojoj ona peva Over The Rainbow umalo nije izbačena iz filma jer su smatrali da je sa njom deo filma koji se dešava u Kanzasu predug. Kostim lava je bio težak oko 40kg i napravljen je od kože lava. 

The House of Winston je u čast filma 1989 napravila prave cipelice od rubina. Njihova procenjena vrednost je $3.000.000. Dorotine cipelice se sada nalaze u muzeju Smitsonijan. One su toliko popularne da se crveni tepih oko njih već nekoliko puta morao menjati. 

Naj scena:

Moja najdraža scena je kada Doroti prvi put sreće Strašilo. Njegova šala i pesma koja sledi su mi legendarni. Ali kada je kvalitet u pitanju, tu nema dileme. Over The Rainbow je jedna od najboljih scena ne samo u filmu već i u kinematografiji.

Moja ocena: 8/10

Eagle Eye (2008)

Kod nas nazvan: Pod Budnim Okom, Oko Sokolovo

Žanr: Akcija | Misterija | Triler 

Režija: D.J. Caruso

Glumci: Shia LaBeouf, Michelle Monaghan, Rosario Dawson...

Priča:

Džeri i Rejčel su potpuni stranci koje je povezao telefonski poziv nepoznate žene. Ta žena dovodi život njihovih porodica u opasnost. Zbog toga oni moraju da rade sve što ona naređuje. Nevolja je u tome što ona zna svaki njihov pokret.

Moj osvrt:

Braćo i sestre, početak ovog filma je epski. Lik koji je pred bankrotom skonta da na računu ima milione dolara. Kasnije u stanu pronalazi top-secret opremu. Potom dobija telefonski poziv u kom saznaje da policija stiže u njegov stan. Potom dobija telefonski poziv u samoj zgradi policije... Postoji još jedna priča vezana za ženski lik. Sve to izgleda kao luda, adrenalinska vožnja. 

Do polovine filma ne pada ni na pamet čoveku da ovde nešto može krenuti po zlu. Primenjen je jednostavan recept koji je dozvoljavao ovim sjajnim idejama da zablistaju u punom sjaju. Sve dok film drži gledaoca u neznanju, on je odličan. U čemu je problem? Problem je u tome što nam se rešenje svega servira na sredini filma i to ne takvo da može da vam promakne, već vam je na toj sredini sve jasno. Cela priča se posle pretvara u glupavu, već viđenu trku sa vremenom uz gomile preterivanja.

Ako neko u načelu misli da je ova ideja originalna, onda sigurno nije gledao remek-delo 2001: Odiseja u Svemiru. Nešto što nam je na početku nudilo sjajnu akciju, odličnu misteriju, napete scene, pretvorilo se u prosečnu Džejms Bond završnicu nafilovanu patetikom. Do polovine filma ništa osim sudbine likova vas i ne zanima i ni na čemu se ne potencira. Od polovine imamo standardne transformacije karaktera uz neizbežnu herojsko patetičnu završnicu. 

Šteta, propuštena je šansa da se napravi jedan vrhunski film. I ovako ga toplo preporučujem, jer zaista jeste vredan pažnje. Ovim samo želim da vas upozorim kako vaša očekivanja ne bi bila prevelika.

Zanimljivosti:

Glas ARIIA-i pozajmljuje Džulien Mur. Šaja LeBef je izjavio kako mu je jedan agent F.B.I. rekao kako je svaki peti telefonski razgovor u S.A.D. prisluškivan. Kako bi mu to dokazao, pustio mu je jedan njegov razgovor koji je sniman dve godine pre snimanja ovog filma. LeBef je rekao kako je pre scene sahrane slušao Over The Rainbow pesmu koju peva Džudi Garland jer ga ona uvek rastuži. 

Naj scene:

Scene sa početka kojim počinje zaplet.

Moja ocena: 6/10

The Diary of Ellen Rimbauer (2003)

Žanr: Drama | Misterija | Horor

Režija: Craig R. Baxley
Glumci: Lisa Brenner, Steven Brand, Kate Burton...

Priča:
Elen, od svog muža kao svadbeni dar dobija kuću. Ni kuća ni muž nisu ono što je mlada Elen očekivala.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, ovaj film se nastavlja na seriju Rose Red. Ja, na žalost, to gledao nisam tako da ne mogu povlačiti neku paralelu niti pretpostaviti da li će se ovo fanovima serije svideti ili ne. Ako je neko među vama gledao seriju i film pa se zbog toga ne slaže sa nečim što sam izneo, kako bi drugim ljudima približili bolje ovo ostvarenje, neka ostavi keomentar, biću mu veoma zahvalan. 

Elem, ovo je pre svega drama. Mlado devojče očarano  i kako naši stari kažu "slepo kod očiju" udaje se za čoveka kome ne zna tamnu stranu. Ta tamna strana se sastoji u tome da čova voli prečesto da "razvija film". Kroz ceo film imamo duel devojčeta i tog čoveka, čas zbog jednih čas zbog drugih stvari. Oni se nastanjuju u kuću po imenu Rose Red, i ta kuća ima svoju narav. Na to nas samo povremeno podsete. Nekako, sve je u filmu nedovršeno. Malo se dešava jedno, pa malo drugo, pa malo treće. Kao da je svaka scena serija za sebe. Uopšte se ni na čemu ne potencira pa zbog toga ceo film je toliko mlak. Odjednom se saznaje da kuća ima svoju narav i sve vezano za to traje 2 minuta. 

Odjednom se saznaje da žene nestaju, i to traje u par scena po nekoliko minuta, pa naprasno saznamo da su ljudi tu u opasnosti pa minut kasnije oni kreću da beže... Kako možeš da napraviš ikakvu atmosferu kada sve na što se baziraš traje po nekoliko minuta, kada svaku bitnu stavku saopštiš i rešiš u par trenutaka. Onda opet, o mnogim stvarima se priča a ništa se ne vidi. Ok, razumem da nije postojao neki veliki budžet, ali mogli su barem par sekundi prikazati kako se nešto gradi na toj kući kada se već toliko potencira na tome. 

Opet, s obzirom na budžet, sve ovo izgleda lepo. Kuća, okruženje, scene, sve izgleda sasvim fino tako da većina stvari prija oku. Gluma je podnošljiva. Ono što može biti fina navlakušica za fanove, svi potenciraju kako je Stiven King scenarista ovog ostvarenja. To baš i nema veze sa istinom. Stiven King je samo napisao likove, ali čak i da je film rađen po nekom njegovom delu, to opet ne mora da bude garant uspeha. Nisam ni očekivao puno od ovoga, ali ipak je ovde bilo potencijala za nešto više. Ovako, ovo je jedan mlak filmić koji i nije tako loš za ubijanje vremena.

Zanimljivosti:
Glavnog batlera u filmu glumi Ridli Person po čijoj knjizi je film pravljen.

Naj scena:

Senke...

Moja ocena: 5/10