The Skeleton Key (2005)

Kod nas nazvan: Ključ Tajni
Žanr: Misterija | Triler | Horor | Drama
Režija: Iain Softley
Glumci: Kate Hudson, Peter Sarsgaard, Joy Bryant...

Priča:
Medicinska sestra, radeći u sablasnoj kući u močvari u Nju Orleansu, upliće se u misteriju koju krije mračna prošlost ove kuće.

Moj osvrt:
Pre svega, ime Skeleton Key je bila fina navlakušica za likove koji se lože na opak naslov. Braćo i sestre, priznaćete da nas je takvih mnogo. Sam naslov jedva ima veze sa filmom a sa samom pričom nema ama baš nikakve. Odavno nisam pogledao film ovako fino odrađen a opet sa ovako slabom pričom. Od početka do kraja film je mlak. Nekako sve ide pravolinijski, nijednog momenta nemamo stvaranje neke tenzije, ubrzavanje radnje niti prelomnih momenata. Prvo likovi. Oni nisu šablonski, to je veliki plus, ali opet, nisu ni naročito upečatljivi. 

Imamo glavni ženski lik koji tumači sasvim solidna Kejt Hadson. To je simpatična devojka koja zbog toga što nije negovala svog oca pre smrti ima potrebu da to radi sa svakim od pacijenata. Zbog toga ona odlazi u zapizdinu da neguje čoveka koji se šlogirao. Treći lik u filmu je supruga tog čoveka, inače misteriozna i potencijalno zla bakica. Četvrti bitan lik se provlači kroz film. Njegov problem je što on većim delom filma ničemu ne služi i lako je shvatiti da je on tu zbog nekog obrta. Sama priča nije mogla da me naročito zadobije iz sledećeg razloga. Imamo misteriju koja može da zainteresuje, ali u centru svega su neke vudu, hudu veštičarije i pizdarije. To nikako nije moglo da mi stvori neku atmosferu koja bi me više uključila u samu priču. 

Kraj je donekle šablonski, prilično predvidiv ali opet nije tako loš jer barem on dostavlja neku vrstu mini šoka. Takođe od sablasne kuće nema ama baš ništa. Više je to neuredna nego sablasna kuća. Van toga imam nekoliko reči hvale. Gluma je dobra. Ono što je karakteristično za ove filmove je zilion slučajeva koji ne služe ničemu. Ili se nešto tamo drmusalo pa smo posle nekoliko napetih momenata otkrili da je u pitanju pacov, mačka ili neko drugo stvorenje, ili imamo one "neverovatno jezive" scene koje traju nekoliko minuta a u prvim sekundama je jasno da je san u pitanju. Ovde, verovali ili ne, nema nijedne takve scene. 

Nema nekih rupa u priči, nema nekog gubljenja vremena, nema glupih postupaka likova... To je to braćo i sestre. Ovo je jedan prilično mlak filmić koji je lepo napravljen i nije loš za jedno gledanje. Ne mogu da kažem da je mogao biti bolji jer mu to ova slabašna priča zaista nije mogla dozvoliti.

Zanimljivosti:
Ronald MekKol je morao da ošiša svoje dredove da bi glumio ovde. Močvara iza kuće je plod specijalnih efekata.

Naj scena:

Odlazak na tavan.

Moja ocena: 5/10