The Godfather (1972)

Kod nas nazvan: Kum

Žanr: Kriminalistički | Drama

Režija: Francis Ford Coppola

Glumci: Marlon Brando, Al Pacino, James Caan...

Priča:

Ostareli vladar organizovanog kriminala predaje kontrolu svog carstva najmlađem sinu...

Moj osvrt:

The Godfather nije jedan od najboljih filmova ikada snimljenih, The Godfather je najbolji film ikada snimljen. Svi mi možemo da ga volimo ili ne, svi mi imamo drugačiji ukus i možemo reći za neki film da je bolji od ovoga ali činjenica koju ne možemo da promenimo je da je The Godfather sinonim za kinematografiju. Koliko god da se trudim, ne mogu da pronađem osobu koja je makar jedan loš detalj našla u ovom filmu. Doduše pročitao sam komentar nekog klinje da mu je The Godfather sranje zato što je star i nema nameru da ga gleda. 

Kad smo već kod takvih, juče sam dobio kritiku jednog poštovanog čitaoca koji mi reče da su mi komentari glupi, da precenjujem ili potcenjujem filmove i da treba da se manem bloga zato što ne ocenjujem filmove kao što bi on to uradio. Braćo i sestre, užasno sam se potresao kada sam saznao da sam tom znalcu uvredio smeće zvano Day Of The Dead (2008), i to toliko da sam odlučio da batalim pisanje... buhahahaha. Možda stoji da su mi komentari glupi al me iskreno nije briga, ja uživam dok ih pišem. Kome se ne sviđaju ne mora da ih čita. Sigurno stoji da ne poštujem pravopis i da psujem. To radim zato što HOĆU i što mi se MOŽE. Kome i ovo smeta, ne mora da čita. Ali ljudi kojima uz nejednoumlje i sve ovo navedeno smeta a i dalje dolaze da čitaju ovo što pišem, e oni su već poseban slučaj. Izvinjavam se braćo i sestre, morao sam sebi da dam malo oduška. 

Nastavljam sa The Godfather-om. Knjigu po kojoj je sniman film se spremam da pročitam tako da ću tamo povući paralele. Veliki problem je pisati o nečemu što verujem da ste svi gledali, a to moram da uradim na način kao da niste. Kada bih mogao da spoilujem i analiziram, tekstovi bi bili mnooogo duži tako da ću se sada potruditi da predstavim film ljudima koji ga (ne daj Bože) nisu pogledali. Priča vam može delovati kompleksno na prvi pogled ali ona to uopšte i nije. Tu postoji samo jedan problem ali ako njega prebrodite onda vas ništa neće zbuniti. Taj problem se sastoji od toga što se u filmu pojavljuje mnogo imena i likova. Svi ti likovi su bitni za samu priču iako se neki od njih pojavljuju zaista malo. Neki se opet više pojavljuju u priči nego na slici. Ako se tu pogubite verujem da ćete imati malo problema da pohvatate celu priču. Zbog te činjenice film je na svako sledeće gledanje sve bolji jer uvek postoji nešto što vam je promaklo. 

Svi likovi u filmu su sjajni. Ne postoji ni jedan prokleti šablonski lik. The Godfather je tu postavio standard jer je postao film koga su kopirali mnogi drugi, što po priči što po likovima. Ovoliko pažnje i truda posvetiti karakterizaciji moralo je rezultirati savršenim filmom. Šta da vam kažem o glumcima, braćo i sestre, osim da je skoro svako od njih u ulozi karijere. Marlon Brando je veliki glumac ali dok nisam pogledao ovaj film, on mi je bio užasno antipatičan. Ovde je postavio standarde i domaći zadatak svima. Ovakva gluma je jednostavno nedodirljiva. Čovek toliko dobro glumi da se naježim kada god pogledam neke scene. Scena u kojoj on drži govor na sastanku mafijaških porodica mi je ubedljivo najbolji monolog u istoriji kinematografije. 

Al Paćino je sam promenio karakter svom liku. Potpuno je radio suprotno od onoga što je Kopola zahtevao od njega, rezultat ćete videti (a verujem da ste ga već i videli). Njegova gluma je još izraženija u drugom delu ali o tome uskoro kada taj film dođe na red. Džejms Kan nikada nije došao blizu ovoga što je postigao u ovom filmu. Robert Duval je u svakom filmu maestralan, ali zauvek ću ga posmatrati kao Konsiljerea porodice Korleone. Dajana Kiton standardno briljira. Talija Šajer takođe. Savršen film ne može da prođe bez savršene muzike. Melodije iz Kuma verujem da su mnogi od vas znali pre nego što su i pogledali film. To dovoljno govori o muzici. 

I najkvalitetniji filmovi imaju nekoliko tipova scena koje forsiraju i koje vas oduševe. Ovde je karakteristično što je svaka scena genijalna na svoj način i svaka nosi drugačiju notu. Recimo imaćete scene koje će vas potresti. Onda ćete se ponegde oduševiti idejom ili savetom nekog lika. Potom će vas neke scene iznerivirati (u pozitivnom smislu). Ponavljam, što više puta gledate film, otkrivaćete neke stvari koje su vam promakle. Potencijal nije samo bačen na priču vezanu za mafiju i obračune. Ovde postoji mnogo više stvari koje su podjednako važne. Neće vas samo zanimati dueli između porodica, zanimaće vas ljudske priče koje se provlače celim filmom. 

Kao što već dobro znate, The Goodfather je doživeo i dva nastavka. Drugi je takođe genijalan, treći nije loš ali je potpuno nepotreban. Ako nekim slučajem niste pogledali ovaj film... znate šta vam je činiti.

Zanimljivosti:

Godinu dana pre filma pojavila se promotivna društvena igra po nazivu The Godfather Game. Holivudski producent i scenarista Nikolas Pileđi je izjavio kako je jedan od glumaca toliko ušao u svoju ulogu da se zaista uvukao u neku mafijašku grupu pri čemu je učestvovao u obračunu gde je sa grupom ljudi, tokom štrajkačkih nemira, pretukao jednog štrajkbrejkera. Pileđi nije želeo da kaže o kom se glumcu radi. 

Čak i tokom snimanja film je doživeo toliku popularnost da su i pre završetka snimanja isplanirali nastavak. Đani Ruso je iskoristio svoje veze u mafiji kako bi dobio ulogu u filmu. Marlon Brando se jedini protivio ovome pa je došlo do toga da mu je Ruso pretio. Brando to nije shvatio misleći da se Ruso uneo u ulogu. Brando je na audiciji nosio vatu u ustima kako bi dobio već prepoznatljiv izgled. Za potrebe filma zubar mu je napravio specijalni dodatak. Tokom probe za scenu gde se pojavljuje odsečena konjska glava u krevetu, korišćena je veštačka glava. Kada je snimano, prava glava je bila u pitanju. 

U sceni kada Don Korleonea vraćaju iz bolnice, Marlon Brando je postavio i sakrio tegove na nosila kako bi se našalio sa ljudima koji su ga nosili. On većinu svojih rečenica nije zapamtio već ih je čitao sa kartica. Scene u bolnici su snimane na dve različite lokacije. Direktor Paramaunta dok je još bio u fazi čitanja, otkupio je pravo od Maria Puza da snimi film po njegovoj knjizi. Mnogi su pomislili da je lik Džonija Fontejna zasnovan na Frenku Sinatri. Sinatra se zbog toga bunio pa su mnoge scene sa Fontejnom izbačene iz filma. Kopola je insistirao da se film zove  "Mario Puzo's The Godfather" jer je rekao da Puzo to zaslužuje. Scena u kojoj Soni tuče Karla je snimana četiri dana. Scene u kojoj prethodni konsiljere umire su izbačene iz filma. U njima, Don Korleone odlazi sa svojom porodicom da oda počast svom konsiljereu. 

Šamar koji je Vito Korleone udario Džoniju Fontejnu je Brandova improvizacija. Al Paćino, Džejms Kan i Dajana Kiton su plaćeni $35.000 za film dok je Duval dobio $1.000 više. Stenli Kjubrik je izjavio kako je ovo najbolji film ikada snimljen. Prva scena koja je snimljena je kada Majkl i Kej idu u Božićnu kupovinu. Al Paćino je bojkotovao dodelu oskara zato što je smatrao da ne treba da bude nominovan za sporednu ulogu iz prostog razloga što je više zastupljen u filmu od Branda koji je bio nominovan za glavnu ulogu.

Naj scena:

Monolog na sastanku mafijaških porodica. Moćna scena u kojoj Don Korleone pokazuje neverovatnu samokontrolu, genijalnost i u isto vreme moć koju poseduje.

Moja ocena: 10/10