Don't Be Afraid of the Dark (2010)

Kod nas nazvan: Ne Plaši Se Mraka

Žanr: Horor | Triler

Režija: Troy Nixey

Glumci: Katie Holmes, Guy Pearce, Bailee Madison...

Priča:

Devojčica dolazi da živi sa svojim ocem i njegovom devojkom. Ona u svojoj novoj kući ubrzo oktriva stvorenja koja je žele samo za sebe.

Iskren da budem, braćo i sestre, jedva sam sebe naterao da pogledam ovaj film. Nekoliko recenzija koje sam pročitao o njemu su bile prilično negativne, čak i komentari koje sam čuo nisu bili ništa bolji. Verovatno zbog toga što sam očekivao propast od filma, bio sam prijatno iznenađen. Ok, ovo svakako nije neki naročito kvalitetan film ali daleko od toga da je tako loš. Kada ga uporedim sa skoro odgledanim Shark Night, Kill List i sličnim propastima, on izgleda kao oskarovac. Film počinje zanimljivim prologom koji fino izgleda, ima tu neku horor atmosfericu i sasvim je ok. 

Onda se bez ikakvog razloga troši vreme na "devojčica čiji roditelji su razvedeni ne voli tatinu novu devojku" sranje. Nemam ništa protiv toga kada je to potrebno u nekom od filmova, ali ovde zaista tome ne vidim svrhu. Da je devojčica bila potpuno drugačije nastrojena, to ne bi menjalo ama baš ništa u filmu.  Onda počinju da se dešavaju te "istripovane" stvari koje su dovoljno zanimljive i dobre da vam drže pažnju. Tu sam sumnjao da će pre ili kasnije sve da ode u propast ali na moje iznenađenje, to se nije desilo. Film je postao dinamičniji, zanimljiviji i sama priča je postala interesantnija. 

Postoji i neka misterija, tačnije priča u pozadini ali mi se čini da ona nije dovoljno iskorišćena. U svakom slučaju daje neko simpatično otrkriće vezano sa sama stvorenja koja se pojavljuju. Kasnije dolazimo do još jednog problema, ne samo ovog već generalno mnogih horora. Ne znam da li je to hororima cilj ali većina njih se trudi da psihologe predstavi kao likove koji su tu da daju analizu koja je 100% pogrešna. U hororima se dešavaju nadrealne stvari i onda dolazi čika psiholog da nam objasni da se to ne dešava u stvarnom životu i kako je to plod mašte nekog od likova. Koliko ste puta samo ovo videli? Srećom, nisu se dugo zadržavali na "ne verujem ti, sve je plod tvoje mašte" delu filma.  

Do samog kraja film solidno drži tu atmosferu i poštuje nekako ono što horor treba da predstavlja. Ponavljam, ovaj film sigurno nije nešto što će vas oduševiti ali može da bude fina zabava. Zadnja scena u filmu je podigla mnogo prašine. Beskrajne su diskusije sa mnogim tumačenjima, objašnjenjima. Braćo i sestre, ja mislim da tu nema nikakve misterije. Mislim da je to jedna bespotrebno isilovana scena koja je tu da nam ostavi onaj "ne verujem" utisak. Ok, možda ćete i imati taj utisak jer kada zamislite šta se zapravo desilo, to i deluje jezivo, ali pre svega je bespotrebno i nema veze s vezom. U svakom slučaju filmu priđite bez velikih predrasuda ali i očekivanja i on će vam za jedno gledanje biti sasvim zabavan.

Zanimljivosti:

Film je inspirisan Lavkraftovom pričom Pacovi U Zidovima.

Naj scena:

Stvorenja napadaju

Moja ocena: 6/10