The Hunger Games (2012)

Kod nas nazvan: Igre Gladi

Žanr: Akcija | Drama | Naučna Fantastika | Triler

Režija: Gary Ross

Glumci: Jennifer Lawrence, Josh Hutcherson, Liam Hemsworth...

Priča:

Radnja se odvija u budućnosti gde Kapitol bira po momka i devojku iz 12 okruga da se bore na smrt u rialiti šou. Katnis Everdin dobrovoljno zauzima mesto svoje sestre...

Moj osvrt:

Braćo i sestre, evo mene ponovo u majčici Srbiji. Po povratku u Novi Sad, već na ulasku u zgradu osetih prijatan miris hrane i poznadoh stil kuvanja moje drage. Kako je samo ovo bilo prijatno popodne. Uveče dođe šetnjica u kojoj naprasno odlučih da odemo do bioskopa i pogledamo ovaj bombastično najavljivan filmić. Nisam ni bio svestan kako ću usrati jedan sjajan dan. Pa da počnemo. Prvo ću nabrojati sve dobre stvari ovog filma. U njemu se pojavljuje gomila sjajnih glumaca. Braćo i sestre, što se tiče dobrih stvari, to bi bilo to. 

Sada loše. Od svih tij sjajnih glumaca jedini iskorišćen je genijalni Vudi Harelson. Ostali i nemaju neku priliku da se pokažu a kada likovima potpu Stenlija Tučija, Donalda Saterlenda i sličnim ne pružite nešto mnogo vremena u filmu, onda sa vama nešto debelo nije u redu. Prvo što upada u oči je kamera. Ona u ovom filmu zaslužuje nulu. Kao da su pozvali snimatelja Miška da snimi svadbu pa je on malo popio i ne zna baš šta gađa okom kamere. Ceo celcati film kamera ne miruje. To može da ima efekta u akcionim scenama ali tada se Miško zatrči i ne bude vam dobro od toliko drmusanja. 

Sledeća stvar koja mi je zasmetala je priča. Bio je rat, bilo je sranje, sada je došao mir i u tu čast ćemo jednom godišnje organizovati rialiti šou za decu. U tom šou će da preživi samo jedno. I to je to. Gde je ovde prokleta logika? Da li je moguće da nisu uspeli da smisle nešto ubedljivije? Ako vi mislite da je ova ideja ok onda ne postoji film koji bi vama bio glup. Koncept kao i mnoge druge stvari su potpuno preslikani iz za mene blesavog i odličnog Trkača sa Švarcenegerom. Tamo je cela priča imala logike jer su učesnici bili zatvorenici i kazna njima je bila zabava za bogate. Kratko, jasno, jednostavno i nadasve efektno. A ovde... 

Šta npr. da je neko odbio da učestvuje. Ne možeš da ubiješ nekog u čast nečega zato što je odbio da igra. Ili jednostavno da su klinci odlučili da ne ubijaju jedni druge. Ah da, zaboravih, tu je armija kompjuterski generisanih pasa koja će ih preklati. Da li je i ovo još jedna dobra ideja? Ako ste gledali Trkača, onda znate kakav je efekat imao Švarcikin uspeh u tom šou. Ovde su potpuno istu stvar uradili samo što su ubacili patetiku. Kao da u prethodnih sedamdeset godina se i silnog ubijanja dece nije postojao slučaj koji bi dirnuo ljude. Patetike ima toliko da ide rame uz rame Twilightu, samo što ona tamo ima svrhu. Ovde su je toliko fino ubacili i to u momentima kada pomislite da ne može gore. 

Po čemu bi onda ovaj film trebao da bude originalan? A da, klinci ubijaju klince... Ček, ček, ček, zar to nismo već videli u mnogo ozbiljnijoj priči i nečemu što jeste film a zove se City Of God. To tamo izgleda jezivo. Ovde to izgleda kao najobičnije sranje. Zašto? Zato što su klinci iz nekih okruga obučavani da ubiju. Da, da, da, za ovo ih spremaju ceo život, i to su desetogodišnje hladnokrvne ubice. Da li u filmu ima ikakvog iznenađenja? Nijednog prokletog. Ceo film je predvidiv od početka do kraja. Evo još jednog bisera. Kada god naša glavna junakinja teba da bude u opasnosti, uvek je tu nešto "neočekivano" da joj pomogne. To toliko iritira da glavnom ženskom liku mogu da promene ime u Katnis User Everdin. 

Vizija budućnosti je neverovatno umobolna. Gledali ste sigurno mnogo filmova u kojim se ljudi odevaju čudno ili čak i smešno u toj budućnosti. Ovde ljudi jednostavno prave budale od sebe. Braćo i sestre, vi koji me duže pratite, sigurno znate da ne hejtujem stvari tek tako. Čak i kada mi se nešto ne dopada, često sam rezervisan i pokušavam da vam dam bar nešto pozitivno, zbog čega bi vam se film dopao. I zaista sam se trudio da budem blagonaklon prema ovom filmu. Verujte mi na reč, ovo je najblaže što mogu. Osim Vudija Harelsona zaista ne znam šta bih u filmu pohvalio i za šta bih rekao da valja. Ovo su bila dva i po sata mentalne torture koju iskreno ne želim nikome. 

Zanimljivosti:

Ovaj film je zasnovan na prvom delu trilogije knjiga Suzan Kolins. 

Naj scene:

Vudi Harelson.

Moja ocena: 1/10

The Box (2009)

Kod nas nazvan: Kutija
Žanr: Drama | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Richard Kelly
Glumci: Cameron Diaz, James Marsden, Frank Langella...

Priča:
Mala drvena kutija dolazi na prag jednog bračnog para...

Moj osvrt:
Skratio sam ovaj segment Priča da bih se malo ovde raspisao o njoj. Braćo i sestre, želim da zamislite sledeću situaciju: Vi i vaš/vaša suprug/supruga ste oboje ostali bez posla. Imate dete koje treba izdržavati. Na prag vam dolazi misteriozan čovek sa koferom i kutijom. Kofer je prepun novca. Na kutiji postoji samo jedno crveno dugme. Taj čovek vam kaže da ukoliko pritisnete to dugme, negde, neko na svetu će umreti a vi ćete dobiti ovaj kofer sa novcem. Imate 24 časa da donesete odluku. Da bi vas uverio da novac nije lažan, ostavlja vam jednu novčanicu. Luda ideja, zar ne? 

Kako god ovo zvučalo, uspeli su da je osakate nepotrebnim stvarima. Relativno brzo dolazi do mnogo čudnih okolnosti i čini mi se da nam se ono glavno prilično rano otkriva. Mislim da bi bolje bilo da su smanjili doživljaj sa filozofijom i nepotrebnim fantastičnim stvarima već da su potencijal bacili na samu misteriju. I tako bi mogli da zadrže ovu poruku samo što bi film bio neuporedivo napetiji i kvalitetniji. Mada i što se te konačne poruke filma tiče, ni to nije neko epohalno otkriće. U današnje vreme, previše filmova se trudi da pokaže kako su čovek i čovečenstvo otišli u tri lepe i kako više ne postoje humanost, dobrota i slične stvari.

Zato kada pogledate npr. Das Leben Der Anderen (The Lives Of Others), budete oduševljeni jer ipak dobar čovek postoji i priča o njemu je mnogo upečatljivija od pokazivanja kako smo pohlepni i kako ne zaslužujemo da imamo ovo što nam je dato. Ima i na tu temu remek dela od ideja, a jedna od najboljih je Most People Are So Ungratefull to Be Alive... No da se vratim ovom filmu. 

U glavnim ulogama ovde vidimo vazda simpatičnog Džejmsa Marsdena, po prvi put u nekomediji vidim Kameron Dijaz i mogu vam reći da mi je ovde njena gluma sasvim ok. Treći glumac, onaj koji je u ulozi misterioznog čoveka je genijalni Frenk Lanđela. Čovek je kao stvoren za ovu ulogu. Film svakako treba pogledati zbog nekoliko ludih ideja ali šteta je što na samoj priči nije rađeno sa više pražnje jer bi pred nama bilo jedno remek delo.

Zanimljivosti:
Film je inspirisan pričom iz čuvene serije Zona Sumraka. Muzika iz filma Saw je korišćena za trailer za ovaj film. Dvoje glavnih likova su zasnovani na roditeljima režisera. Majka je imala nezgodu sa rendgenskim zracima, a otac je nadio u NASA-i. Film nije prikazivan kritičarima.

Naj scena: 

Ponuda. Teško da posle ove scene film nekoga neće zainteresovati.

Moja ocena: 6/10

Taken (2008)

Kod nas nazvan: 96 sati
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Triler
Režija: Pierre Morel
Glumci: Liam Neeson, Maggie Grace, Famke Janssen...

Priča:
Penzionisani CIA agent putuje Evropom i oslanjajući se na svoje sposobnosti pokušava spasiti svoju otetu kćerku...

Moj osvrt:
Ovo je bilo najbržih 90 minuta u mom životu. Kada je akcija u pitanju, ovo je najbolji film koji sam pogledao. Da film može biti ovako napet i ovako bombastičan nisam ni mogao pomisliti. Imamo mali uvod kako kćer glavnog lika odlazi u inostranstvo zbog čega se on brine. Ubrzo, devojka biva oteta i to se dešava u ovoj Naj sceni. Braćo i sestre, ako niste još gledali ovaj film, jedan prijateljski savet. Ako ste planirali da ga gledate parcijalno ili ako imate neku obavezu koju ste možda želeli obaviti u toku filma, zaboravite na to. Od ove naj scene ostaćete prikovani za ekrane. Od tog momenta počinje neverovatna trka sa vremenom. 

Kada smo već kod pojma vremena: jasno mi je kada je naslov težak za prevod, ali Taken što je lepo moglo da se prevede kao Oteta ili tako nešto, prevesti sa 96 sati mi je žestoko debilno. Naravno, takav prevod ima pokriće u podatku koji se pojavljuje u filmu. To je statistički podatak koji kaže da u proseku ako se osoba ne pronađe 96 sati od momenta nestanka, šanse za to postaju teoretske. E sada, naši momčići i devojke koji su se odlučili za ovaj prevod su bukvalno skontali da Liam Nison ima 96 sati da pronađe kćerkicu. Braćo i sestre, ne znam kako vama to zvuči ali da naš Liam ima sat na kom odbroava vreme do tog krajnjeg momenta, ocenu ovog filma bi podelio na pola. Po našim prevodiocima nije postojala teoretska šansa da se devojka predozira, oklizne na bananu i slomi vrat, slučajno primi zalutali metak, umre od dosade ili nešto slično pre tih 96 sati. 

Nervira me što moram da koristim reč "napetost" toliko puta jer mi je to više wc termin dok mi je "tenzija" izraz koji vuče na neku drugu stranu, ali u odsustvu boljih reči, koristiću ove dve. Elem, ovoliku napetost/tenziju u filmu postigli su veoma lako. Pre svega imamo tatinu finu, dobru i kulturnu devojčicu. Glumica za tu ulogu je izabrana sjajno. E sada, kada pomislite da neko to bespomoćno, nevino čeljade otima i prodaje kao robu, verujem da vam se želudac okreće od toga. Eto razloga zašto ćete imate ciglu u stomaku ceo film. Liam Nison je sjajan u svakom filmu u kom glumi i o njegovoj glumi je stvarno nepotrebno trošiti reči. Odličan je i način na koji je njegov lik predstavljen. Tu mislim na specijalca koji zna šta radi, koji je surov i efikasan, tako da braćo i sestre, nećete imati ono baljezganje od završnice kao u filmu Šakal sa Brus Vilisom. Ono je doktorski primer kako usrati 99% prethodnog filma ali o tome neki drugi put. 

Ovo ostvarenje sam gledao više puta i sada dok ovo pišem, već mi se mota po glavi da ga ponovo bacim na meni. Da, braćo i sestre, toliko je dobar film. I što ga više gledam, sve više sam ubeđen - kada je akcija u pitanju, od ovoga bolje ne može.

Zanimljivosti:
Bivši pripadnik SAS-a je trenirao Liama Nisona za potrebe filma. Borilačka veština koju on koristi je hibridna i zove se Nagasu Do. Ona je kombinacija sledećih veština: Judo, Aikido, Ju Jitsu. Zakrivljeni nož koji se koristi pri kraju filma je karambit. Njegova glavna karakteristika je ta da je osobu koja rukuje njime teško razoružati.

Naj scena:

"Now... the next part is very important ... they are going to take you." Scena u kojoj otac mora da kaže ovo svojoj kćerci i da pritom sačuva smirenost je više nego jeziva. Liam Nison je ovde maestralan jer je genijalno izneo ovu nadasve zahtevnu scenu. Ovo je klasičan udarac u stomak i šok koji se pamti.

Moja ocena: 9/10

The Scorpion King: Rise of a Warrior (2008)

Kod nas nazvan: Kralj škorpija: Uspon ratnika
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika
Režija: Russell Mulcahy
Glumci: Michael Copon, Karen David, Simon Quarterman...

Priča:
U drevnom gradu Akkad, Matajas odrasta u ponosnog sina Ašura, kapetana vojne jedinice Crnih Škorpiona. Kada sam uprkos protivljenju oca poželi postati član odreda, dešava se tragedija koja menja Matajasov život...

Moj osvrt:
Buhahahahahaha. O čoveče, sada sam video sve. Ni prvi deo filma nije bio naročito inspirativan. Kopirajući zilion drugih stvari napravljeno je nešto što je donekle i zanimljivo, imalo je Rocka i par simpatičnih scena. A ovo je prevršilo svaku meru. Film je pravljen na sledeći način. Scenario nije postojao, u to budite sigurni. Išlo se scenu po scenu i recimo da su u svaku scenu ubacili sve što su mogli. Verovatno su imali bazu svih ovakvih filmova i u svakoj sceni je ubačeno BUKVALNO sve što postoji u njima i što im je palo na pamet. To u početku ne smeta jer vam je jasno da niko sa dva grama mozga nije učestvovao u pravljenju ovoga, ali kasnije već nervira. Odjednom se menjaju stvari, odjednom se pojavljuju novi događaji, nova pravila, novi likovi. Gomile mitologija, istorijskih činjenica, bajki su izmešane. Bravo za nepismene likove koji u isti film ubace Minotaura, podzemni svet, Damaklov Mač, Kralja Sargona, Hamurabija... 

A likovi, braćo i sestre... to tek treba videti. Recimo da imamo troje bitnih, prvi je emo (budući Kralj Škorpion), druga je devojčica ovog emoa, jedna od onih devojčica koje se slikaju ispred ogledalca u kupatilu i kojoj je vrhunac mučenja kada joj pukne nokat, i imamo jednog lika koji užasno liči na Džastina Timberlejka a ponašaa se kao neko ko želi biti Džastin Timberlejk. Dakle ceo film pratimo ovog emoa, facebook devojčicu i Timberlejka kako prolaze kroz filmove o Odiseju, Jasonu i Argonautima, Perseju, Indijani Džons, Konanu, Beastmasteru i još desetak hiljada drugih. 

A gluma, braćo i sestre. Mislim da bi prvih dvadesetak ljudi koji pročitaju ovaj post bio kvalitetniji kasting od ovog njihovog. Preskočiću preglumljivanje ostalih glumaca, zadržaću se samo na ovoj trojci koja glumi u sledećem fazonu: Emo - da li sam dovoljno tužan a u isto vreme i neverovatno zajeban; Facebook Devojčica - Da li dovoljno dobro izgledam da se slikam pored veš mašine; Džastin - Bože, da li sam dovoljno Džastin. Još kada vam kažem da je ovaj Džastin najpodnošljiviji, onda zamislite kakvi su svi ostali. Ako već ne postoji dovoljno novca za neke opake efekte, čemu tolika nepotrebna eksploatacija CGI-a. Ne znam šta je smešnije, pojave nekih živuljki, čudovišta ili promene okoline. Dijalozi su takvi kao da su snimani razgovori rasprava, hvaljenja i udvaranja srednjoškolaca, a uz to kao da postoje situacije gde su morali izgovoriti nešto bez obzira što to sve deluje retardirano. 

Da bih pokazao očaj svega navedenog, spoilovaću jednu kratku scenu: Naša trojka propada kroz pod i upada u zatvor. U zatvoru su likovi koji su tu predugo. Kada se kapija zatvora otvori, ona vodi u lavirint sa Minotaurom (WTF). Zašto Minotaur ne bi mogao da dođe, otvori tu kapiju koju očigledno nije teško otvoriti i pokolje ove jadnike? E sada, naš emo je naravno mudadžija koji prvi kreće u okršaj dok mu se ostali smeju. Međutim, utvrdi se da je među tim ostalima bivši poznanik oca našeg emoa i on očas posla diže moral ljudima i svi kasnije kreću na Minotaura.

Naravno, nešto ranije su otišli emo i facebook girl. (na slici) Oni idu hodnikom koji je krenuo od onih vrata, ima samo jedan smer i ne račva se nigde. Odjednom se čuju urlici ispred i iza naših likova, oni se naravno trgnu i okrenu, i onda sledi da emo pita fb devojčicu "Did you hear that". Šta da vam kažem braćo, ovo je toliko glupo da nije čak ni film za decu. Iz dečije ljubavi prema ovakvim sranjima poklanjam mu dvojku, mada nisam baš siguran da bi mi se ovo dopalo i kao klincu.

Zanimljivosti:
Dvejn Džonson je odbio da glumi u ovom filmu. Sledeću zanimljivost ću vam ostaviti na engleskom jer ukoliko je prevedem, izgubiće draž koju ima: This film is a prequel to a prequel of a sequel of a remake. That is, it is the prequel to The Scorpion King, which is a prequel to The Mummy Returns, which is a sequel to The Mummy which is a remake of The Mummy(1932).

Naj scena:

Neka scena vredna pažnje ne postoji ali pošto sam umro od smeha kada sam video glavnog negativca, tu scenu biram za najbolju.

Moja ocena: 2/10

Män som hatar kvinnor (2009)

Kod nas nazvan: Devojka Sa Tetovažom Zmaja
Alternativni naziv: The Girl with the Dragon Tattoo
Žanr: Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler
Režija: Niels Arden Oplev
Glumci: Michael Nyqvist, Noomi Rapace, Ewa Fröling...

Priča:
Novinar i devojka koja je haker istražuju nestanak ili smrt žene koja je nestala pre 40 godina.

Moj osvrt:
Kada se prevede ovaj naslov dobije se "Muškarci Koji Mrze Žene". To je verovatno smetalo amerima pa su to preveli na svoj način. Mi smo ispoštovali Amere pa smo preveli film kao oni. E sada, kada je stigla američka verzija (The Girl With Dragon Tattoo) filma, mi smo je fino preveli kao "Muškarci Koji Mrze Žene" iako se to ne spominje ama baš nigde. Bravo momci i devojke. Knjige po kojima je rađen film nisam čitao tako da neću povlačiti paralele. 

Ovo je jedan sasvim solidan ali vazda precenjen film. Tolike hvalospeve sam slušao o ovome i kada sam pogledao film bio sam potpuno razočaran zbog tih velikih očekivanja. Umesto očekivane bombe dobio sam jednu zanimljivu detektivsku priču i to je to. Sada će neko među vama ko je gledao film da se zapita, "a šta je sa onom jezivom scenom"... Moje pitanje je, čemu uopšte služi ta ista scena? Imamo karakterističan i zanimljiv lik Lizbet, to je neosporno. Ok, to silovanje i iživljavanje jeste jezivo, ali ono je tu čisto zbog malo silovanja i iživljavanja. To jednostavno ni na šta ne utiče, nema nikakve specijalne posledice po glavnu priču. Scena jeste šokantna, jeziva i verovatno najupečatljivija u filmu, ali zamislite kako bi bilo da je ta ista scena imala neku važnost. 

Lik Lizbet jeste dobar ali opet, da je to bila neka simpatična sekretarica ovog našeg glavnog lika, potpuno bi bilo isto, ovo bi i dalje bila ista detektivska priča. Sad verovatno svi vidite na šta gađam. Način na koji Lizbet hakuje ovog našeg "detektiva" je blagi užas ali nema veze, ovo je u najboljem slučaju ok film, tako da mi ovo ne smeta. Još jedna mana filmu je što je razvučen. Komotno su mogli da izbace dvadesetak minuta i ništa ne bi bilo izgubljeno. Sama detektivska priča je zanimljiva i kada se njom bave film je sasvim dobar. Smišljena je tako da ne liči baš na obične detektivske priče pa je to veliki plus.

Braćo i sestre, i takva priča je mogla da povuče ovaj film da bude odličan ali sam njen kraj mi je toliko mlak da ne mogu u životu prihvatiti da ovo nije precenjeno ostvarenje. Još jedan kvalitet filma je sjajna kamera što se lako da primetiti. Spremam se i pogledati američku verziju ove priče, ali od nje ne očekujem ama baš ništa, a s obzirom da ju je radio Finčer koji je posle remek dela od filmova kakvi su Se7en, Fight Club pa i Benjamin Button snimio smeće zvano Social Network, biću na maksimalnom oprezu.

Zanimljivosti:
Naomi Rapace je naučila da vozi motor za potrebe filma. Inače, bila je sedam meseci na striktnim dijetama, probušila je obrve i nos i išla na časove kik-boksa.

Naj scena:

Pomenuta scena koja iako ne služi ničemu, prilično šokira.

Moja ocena: 6/10

Frankenstein (1994)

Kod nas nazvan: Frankenštajn
Žanr: Drama | Horor | Ljubavni | Fantastika
Režija: Kenneth Branagh
Glumci: Robert De Niro, Kenneth Branagh, Helena Bonham Carter...

Priča:
Kada Viktor Frankenštajn odbaci biće koje je stvorio, ono se vraća u želji za osvetom.

Moj osvrt:
Gledao sam originalnu verziju Frankenštajna iz 1931 i to je zaista dobar film. Filmovi iz tog vremena nose određeni šmek koji je neponovljiv. Baš zbog toga sam bio skeptičan prema ovom ostvarenju. Na kraju mogu reći da sam se žestoko prevario. Ovo je zaista dobar film. Kenet Brana, ne samo da je uspeo da napravi dobar film, već je uspeo da vrati taj šmek koji su horori imali u davno vreme. Naravno, film ima i loših strana ali da krenemo od početka. 

Taj početak je sjajan i zaista obećava mnogo, pogotovu kada se u daljini čuju krici stvorenja. Zaista sve to deluje jezivo. Bez toga, prva polovina filma me je malo razočarala. Nikako to nije bio loš film, ali je bila fina ljudska drama. Ipak sam tu očekivao nešto više. Ali opet sam pogrešio u proceni. Prva polovina filma je odlično iskorišćena da se napravi odlična karakterizacija likova, da se izgrade odnosi između njih, kako ovo što se dešava posle ne bi bilo zbrzano. Najviše mi je smetala povremena predvidiva patetika ali na sreću ona nije eksploatisana toliko. 

E sada ono najbolje. Od momenta kada stvorenje kreće u svoju osvetu, ovo zaista postaje horor i jeziva drama. Što se tiče ovog horor dela, to je odličan, stari horor. Što se tiče ove drame, to je odlična drama upakovana u jezivu priču. Kada imamo horor u kom su odnosi između likova najbolja stvar, stvar o kojoj razmišljate i koja vas potrese, onda znajte da je to odličan film u kom scenaristi nisu retardi koji napišu onaj Bereavement jer su imali dobru ideju šta da uglave u 3 minuta filma, nisu glupani koji iskopiraju gomilu filmova i naprave novi House of Wax, nisu budale koje kopiranjem jednog ok filma (Paranormal Activity) naprave još X takvih samo zato što znaju da postoje dečica koja će da lete na ovo donoseći im zelene novčanice.... 

Ne, braćo i sestre, Kenet Brana je pre svega ispoštovao film, a potom žanr. Film je prepun snažnih, emotivnih scena koje će kulminirati nečim što će vas šokirati i potresti. Scene su prelepe. Većina njih prosto oduzima dah. Čak i najobičnija od nih, kada npr. stvorenje hoda kroz sneg, snimljena je tako spektakularno da se zaista pitate kako je moguće da je neko pazio na toliko detalja. Kada pogledate ovaj film, pomislite onda na nekog ko je bacio kameru u sobu i snima kako se stvari pomeraju i ima petlju da to nazove filmom. Takva nedela ne mogu ni da prismrde ovom, jer ovo je pre svega sjajan film, film prepun brilijantnih glumaca, film u koji je uloženo mnogo truda, film u kom se uživa, film koji svakako treba da pogledate.

Zanimljivosti:
Robert De Niro je proučavao govor ljudi koji su doživeli šlog kako bi se pripremio za ulogu. Brana je zabranio da se na snimanju koristi reč "čudovište".

Naj scena:

Braćo i sestre, postoji 4 scene od kojih ne mogu da odaberem najbolju. Jedna je na samom početku, kada se čuju krici stvorenja, druga je ubistvo nevine devojke, treća je najjezivija u filmu a tiče se sudbine veze glavna tri lika a četvrta kada stvorenje daje konačni odgovor na pitanje.

Moja ocena: 7/10

The Scorpion King (2002)

Kod nas nazvan: Kralj Škorpion
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika | Ljubavni | Triler
Režija: Chuck Russell
Glumci: Dwayne Johnson, Steven Brand, Michael Clarke Duncan...

Priča:
Pustinjski ratnik ustaje protiv zle vojske koja mu uništava domovinu. On uspeva da zarobi neprijateljsku čarobnicu, odvede je daleko u pustinju i krene u konačni obračun.

Moj osvrt:
Ako ovaj film ima originalno bilo šta osim naslova, onda ja nisam pogledao nijedan film. Ovo je smeša svega i svačega, napravljena pre svega da dobro zabavi. Na početku drugog dela Mumije imamo simpatičnu priču o Kralju Škorpiona. Ako ste se nadali da ćete tu priču videti ovde, odmah ću vam reći da od toga nema ništa. Verovatno je scenariste mrzelo da smišljaju nešto pa su opljačkali dva Konan filma, prvog Beastmastera i još poneko ostvarenje. 

Imamo ratnika koji ostaje jedini od svog naroda i kreće da se sveti upravo zbog te situacije (Konan, Beastmaster). Protivnik ima čarobnicu koja naravno ima svoje vidovnjačke moći sve dok ima i nevinost. Naravno ona je tu da bude razdevičena od strane našeg glavnog lika. Samo što to ovde nije urađeno retardirano kao u Immortalsima gde su 3 devojke bile ispečene žive kako bi sačuvale vidovitost svoje drugarice, pa je ona u velikoj žalosti raširila noge pred našim junakom kojeg je upoznala pre par minuta. Ovde je to tako urađeno da vas i ne zanima. Tu foru sa razdevičavanjem vidovnjakinje imamo u čuvenom 007 filmu Live And Let Die. 

Onda imamo i nespretnog pomoćnika glavnog lika koji je tu da nas nasmeje. Originalno, zar ne? Ova priča može da zainteresuje i oduševi samo klince. E sada, to je nešto što mi se i dopalo. Ovakve gluposti sam kao klinac gutao samo tako. Valjda mi ni dan danas ne smetaju, ali teško da ću ovo pogledati još jednom.

Zanimljivosti:
Dnevnica Dvejna Džonsona za ovaj film je iznosila $5.500.000 što je Ginisov rekord. Vins MekMen je naveden kao producent samo zato što je dozvolio da se koristi kečersko ime Dvejna Džonsona (The Rock).

Naj scena:

Borba u peščanoj oluji. Nije neka naročita scena ali ceo film je ionako mlak tako da je ovo najbolje što može da se izabere iz njega.

Moja ocena: 5/10

Alien: Resurrection (1997)

Kod nas nazvan: Tuđin - Uskrsnuće
Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Jean-Pierre Jeunet
Glumci: Sigourney Weaver, Winona Ryder, Dominique Pinon...

Priča:
200 godina posle svoje smrti, klonirana Ripli se vraća kao hibrid aliena i čoveka kako bi se borila protiv svog najvećeg neprijatelja.

Moj osvrt:
Ako ne znamo za prethodna tri dela Aliena, ovo je vrhunski film. U njemu vidim samo jedan problem. Prvi: Svi znamo kako je skončala Ripli u prethodnom filmu. Nema sumnje da je ona ikona Alien filmova i nema teorije ni da je iko u Alien serijalu nadmaši, makar snimili sto filmova sa nekim drugim likom. Ali čemu sada vraćanje njenog lika. Nekako mi se čini da su pljunuli na sve ono što je Ripli predstavljala. Praktično imamo istu glumicu, isti lik ali drugačiji karakter. Kasnije se saznaju još neke stvari vezane za lik, i one ostavljaju jeziv utisak, ali opet mislim da više štete liku Ripli nego što koriste filmu. I najgora stvar od svega mi je nešto što je Ripli "podarila" alienu, videćete sami šta. 

E sada, šta valja? Sve ostalo. Alieni izgledaju sjajno (osim jednog određenog sa kraja) i njihovi efekti su odlični, što predstavlja osveženje nakon očajnih iz trojke. Ovde se pokazuje još jedna njihova sposobnost a to je kretanje pod vodom, što izgleda opako dobro.  Glumačka ekipa je sjajno izabrana i tu su likovi koji su veoma dopadljivi. Lokacija je kao i u svim Alien filmovima odlična tako da se to odlično uklapa u samu atmosferu. Pošto ovde nemamo više čuvenog Bišopa, potrudili su se da mu nađu zamenu ali neću dalje o tome da ne bih kvario iznenađenje ljudima koji film nisu gledali. 

Na kraju, mogu samo da kažem da su propustili sjajnu priliku da krenu sa novim Alien filmovima bez Ripli. Da se nisu bavili njenim likom, imali bi film koji bi bio veoma blizu prva dva. Ovako imamo sjajnu zabavu, veoma zanimljiv film koji posle prosečne trojke izgleda spektakularno, ali ostaje žal jer je mogao biti kamen temeljac novom pravcu u Alien franšizi.

Zanimljivosti:
Vinona Rajder i Ron Perlman se umalo nisu udavili prilikom snimanja scena pod vodom. 

Koš koji Ripli postiže okrenuta leđima Sigurni Viver je zaista postigla i to iz prvog pokušaja. Pre snimanja te scene provela je nekih 200 sati sa profesionalnim trenerima košarke. Režiser je želeo da taj koš bude dat tako što će neko baciti loptu iznad koša ali Sigurni ga je ubedila da može to izvesti sama i na njenu sreću i opšte oduševljenje, uspelo joj je iz prvog pokušaja. Prvi solo projekat Žan Pjer Ženea. Sigurni Viver je dobila &11.000.000 da se vrati u Alien franšizu. 

Za snimanje scena pod vodom morali su dodati mleko u vodu jer je ona bila suviše prozirna. Scene pod vodom su snimane tri nedelje. Genitalije novorođenog aliena su uklonjene specijalnim efektima. Žan Pjer Žene na početku snimanja nije znao ni reč engleskog jezika. Ron Perlmana nije menjao kaskader u sceni kada on naglavačke visi sa merdevina. Ovo je jedini Alien film koji nije sniman u Engleskoj. Snimano je u Americi zato što Sigurni Viver nije želela da putuje.

Naj scena:

Jurnjava pod vodom.

Moja ocena: 6/10