Jungfrukällan (1960)

Kod nas nazvan: Devičanski Izvor

Alternativni naziv: The Virgin Spring

Žanr: Kriminalistički | Drama

Režija: Ingmar Bergman

Glumci: Max von Sydow, Birgitta Valberg, Gunnel Lindblom...

Priča:

Radnja se odvija u Švedskoj u 14. veku. Mlada Karin je poslata da odnese Devičanske sveće u manastir. Put vodi kroz prelepu prirodu čiji je i deo mračna šuma. Dok njeni roditelji očekuju njen povratak, na vrata im dolaze tri pastira koji traže prenoćište... 

Moj osvrt:

Ovo je film koji je inspirisao Krejvena da napravi The Last House on The Left i samim tim je inspirisao njegov novi rimejk. Pošto sam Krejvenov film već predstavio, porediću ovo ostvarenje s njim. Novu verziju filma nisam predstavio ali pošto je ona đubre, o njoj do posebne recenzije možete takođe čitati ovde. Devičanski izvor je napravljen da bude remek delo, Krejven je svoju verziju napravio da šokira Holivud, nova verzija je napravljena da se dečica lože na horor filmove, tačnije uzalud. 

Za razliku od Krejvenove priče, ovde imamo mnogo bolje likove. U nekoliko kratkih i brzih scena su vam prikazani kao na dlanu. Krejven ima negativce koji su upečatljivi, devojke koje su bledunjave i policiju koja vas nervira. Ovde su svi likovi fenomenalno karakterisani i za razliku od Krejvena, Ingmar nije gubio vreme na nepotrebne scene. Kao što sam već rekao, likovi su sjajni. Od same Karin koja je prelepa, nevina i dobroćudna devojka, preko njenih roditelja koji su upečatljivi. Njenog oca tumači Maks Fon Sidou koji je tako dobra glumac da sam siguran da bi mogao da oduševi i da se pojavi u ovim našim retardiranim reklamama za mobilne telefone, kredite i ostale gluposti.

O likovima u novoj verziji neću ni da pričam jer zaista niko od njih ne zavređuje posebnu pažnju. Takođe uloge žrtve su različite u sva tri filma. Ovde imamo devojčicu, devicu, koja nosi devičanske sveće u manastir pri tom ne želeći zlo nikome i koja je napravila veliku grešku u svojoj dobroti i naivnosti. U američkim verzijama imamo devojčice koje su nadrljale u potrazi za travom. Ne pričam o tome koga treba više žaliti, sve te žrtve su jezive, problem je u tome šta je uzrok. U holivudskim verzijama devojke su nagrabale zbog sopstvene gluposti. U originalnoj verziji devojčina dobrota ju je odvela u poropast. 

Takođe, u holivudskim verzijama teško koji glumac je mogao ostaviti neki utisak. Maks Fon Sidou je fantastičan. Ovu naj scenu sam pauzirao i gledao sliku diveći se njegovim glumačkim sposobnostima. Ono što je odlična stvar, film je prepun simbolike. Rado bih se raspisao o njoj ali bih morao mnogo spoilera da iznesem tako da ću to zaobići. O svakoj sceni bih praktično mogao da pišem naširoko, ali nije to cilj. Cilj je da pogledate ovo ostvarenje. Ne mogu da vam garantujem uživanje jer ovaj film spada u one koji vam ostave gorak ukus. 

Ako ste gledali Martyrs ili Srpski Film, siguran sam da ste imali onaj osećaj kao da vas je neko udario jako u stomak. Ovom filmu je to uspelo, ali na mnogo upečatljiviji način. Dok su u dva pomenuta ostvarenja brutalne scene bile te koje su vas šokirale, ovde je u pitanju nešto drugo. Sama gluma, sam ambijent, savršena simbolika doneli su neponovljiv utisak jednog remek dela. 

Zanimljivosti:

Ovaj film je pomenut u pesmi The Seventh Seal od grupe Van Halen.

Naj scena:

Iščekivanje... Figura ogorčenog čoveka sa nožem ispred nje zaista ostavlja upečatljiv utisak. Maks Fon Sidou pokazuje neverovatnu količinu besa koju drži u sebi. Vidite kako on kontroliše taj bes pre nego što ga oslobodi na zaista jeziv način.

Moja ocena: 9/10