уторак, 11. октобар 2011.

Wake Wood (2011)


Kod nas nazvan: Šuma Buđenja
Žanr: Drama | Horor | Triler
Režija: David Keating
Glumci: Aidan Gillen, Eva Birthistle, Timothy Spall...

Priča:
Roditelji devojčice koju je ubio besan pas dobijaju ponudu da provedu tri dana sa svojom preminulom kćerkom...

Moj osvrt:
Evo nam jednog horora iz Irske. Film kombinuje nekoliko horor elemenata tako da je rezultat jedan ok horor filmić. Pošto su izgubili kćer, glavni likovi se sele u tmurno mestašce Wakewood. Tamo otkrivaju da se događaju čudne stvari i tako dolazi do ovoga da imaju šansu da vide svoju kćer na tri dana i da se lepo oproste od nje. Naravno, kao u svakom horor filmu i ovde postoji začkoljica. Što se tiče pozitivnih stvari, tu bih izdvojio samu ideju koja je kao što sam već rekao kombinacija više njih, tako da će vas film možda povremeno podsetiti na fenomenalne filmove Omen (originalni) i Don't Look Now. Druga pozitivna stvar je i sama atmosfera. Irski mali gradić, non stop je oblačno ili kišovito, meštani se čudno ponašaju, događaju se čudne stvari... zaista sjajno okruženje za horor film.


Takođe, film vas sjajno pripremi za tu sudbonosnu scenu povratka male devojčice. Taj "uvod" je zaista dobro izveden. Još jedan plus je gluma na koju nemam zamerki. E sada malo zamerke. Od momenta kako se devojčica vrati, film prvo malo uspori a potom nastaje totalni haos. Nekako kao da su morali da privode priču kraju pa je sve nekako zbrzano. Mnogo bolji bi bio efekat da su malo razvukli sve to i dodali još jedno dvadesetak minuta filmu koji i ovako ne traje dugo. Zbog te ubrzanosti priča malo deluje neuverljivo. Sve je to kulminiralo totalno bolesnim i otkačenim krajem. U svakom slučaju, posle gluposti tipa Dark Floors, The Loved Ones, The Grudge 2, ovaj horor je bio pravo osveženje.

Zanimljivosti:
Jedan jutarnji program na Irskoj televiziji je predstavio Dejvida Kitinga špicom iz ovog filma.

Naj scena:


Uzimanje nečega što je pripadalo Alis.

Moja ocena: 5/10

Drugo Mišljenje:  Wake Wood (2011)

1 коментар:

  1. Vraćanje iz mrtvih
    Nastao u irsko-britanskoj koprodukciji pod okriljem nekada jake produkcijske kuće 'Hammer Films', snimljen je atmosferičan horor. David Keating je utisnuo režiserski pečat na morbidnu priču nastalu po ideji koscenariste Brendana McCarthyja. Sam režiser je nešto tu doradio i prepravio i eto nama konačne verzije.
    Smeštena u ruralnim predelima Irske, u provincijskom mestašcu Wake Wood, narativ se bavi paganskim običajima koji običnim ljudima deluju nestvarno, poput kojekakve budalaštine. Mladi bračni par, veterinar Patrick i farmaceutkinja Louise, nakon tragičnog gubitka ćerke jedinice Alice, emotivno rastrojeni razmišljaju da napuste mesto. Stariji gospodin Arthur, ponudi se da im pomogne da se izbore s porodičnom tragedijom. Nudi im pogodbu: može da im vrati nastradalu ćerkicu u život, ali samo na tri dana. Uslov je da oni ostanu i dalje da žive i rade kao lojalni meštani Wake Wooda...
    Odabrane lokacije u okrugu Donegal, u živopisnoj Irskoj, uz tehničku podršku koju je pružio švedski Övraby Studios, obezbedile su više nego pristojne produkcione uslove. Solidan rad kamere, uz standardne efekte karakteristične za ovaj žanr i prikladnu muzičku pozadinu, ipak nisu suštinski promenili ništa. Naročito kvalitet filma. Razlog tome je traljav scenario, jer odmah nakon uvodnog dela počinje da klizi u dosadnjikavu koještariju. Slaba dramaturgija i iritantno glup rasplet, zaista ostavljaju nepovoljan utisak.
    Što se tiče glumačkih dostignuća , pa moglo bi se reći da su tu negde, u granicama osrednjeg. Aidan Gillen nije loše odradio svoj posao, što bi se moglo reći i za njegovu partnerku, Evu Birthistle. Iskusni vuk britanskog teatra, Timothy Spall prikazao je jedan sveden performans, dajući nam pomalo misteriozan, no istovremeno i dobronameran lik Arthura. Najveći promašaj je Ella Connolly, jer devojčica je neuverljivo oslikala oživljenu ćerkicu Alice. Potpuno sterilna, nezanimljiva izvedba, iako je Alice od krucijalnog značaja za tok i sam epilog radnje.
    Na osnovu svega izrečenog, mišljenja sam da je ova horor pričica podbacila, jer ne postiže svrhu: mlako, sa tek par zapaženijih sekvenci strave i užasa. A to je nedovoljno da dosegne barem do proseka u okvirima žanra. Možda je bolje da se preskoči i potraži neka drugačija alternativa, jer ovo više smara no što zabavlja.

    ОдговориИзбриши