Angst \ Fear (1983)

 

Žanr: Drama | Horor | Triler
Režija: Gerald Kargl
Glumci: Erwin Leder,  Robert Hunger-Bühler, Silvia Ryder...

Priča:
Posle izlaska iz zatvora čovek provaljuje u kuću jedne porodice gde ostvaruje svoje sadističke planove.

Moj osvrt:
Angst je učinio nešto što ne pamtim da sam video odavno - kreirao je užasan osećaj nelagode bez i jedne jedine eksplicitne scene. Ne shvatite pogrešno, ovaj film ima eskplicitnih scena ali pre i nego što se počelo sa njima, već mi je bilo užasno teško gledati najobičnije moguće stvari koje se odvijaju na ekranu. Angst je zaista dobar film ali ne spada u one koje je baš lako odlgedati. 

 

Filmu veoma lako uspeva da nas stavi u sedište koje se nalazi u glavi bolesnog čoveka. Vezani smo, ne možemo da se odvojimo, da pobegnemo već osećamo to ludilo i lagano ludimo i sami. To je neki najpribližniji opis onog što sam osećao tokom gledanja filma. Kamera, zvuk, muzika, naracija, sve to nas stavi u takvu atmosferu da ni kraj filma ne donese neko veliko olakšanje. To je jedan od načina na koji nam film kaže da ovde nema raspleta, nema rešenja, nema oprosta, spasa, otrežnjenja. Samo surova, odvratna realnost. 

 

Čovek izlazi iz zatvora i prvo što gleda je kako ponovo da ubije. Ne šokira više ubistvo kao ubistvo jer svega smo se nagledali. Ono što je jezivo je odsustvo ikakvog rezonovanja i poimanja stvarnosti. Ne vidimo ni najmanju šansu da je ovaj čovek u zatvoru "naučio lekciju", ne vidimo mogućnost kajanja niti milosti. Samo slepa potreba da se ubije i ludilo kojem nema leka. I onda kada odgledamo sve ovo, čujemo dijagnozu koja zvuči užasno suvoparno i teoretski. Da smo je čuli na početku, prihvatili bi je kao nešto što je normalno za osobu koju gledamo. No, kada nam se prvo da osoba pa njeno "tumačenje" svesni smo koliko je ono površno. Ne možeš definisati ludilo. 

 

Ne očekujte ovde neka "spekatkularna" ubistva. Nije namera ovog filma da vas kupi time. Sve je na neki način veoma "sirovo" i upravo time doprinosi većoj realističnosti. Sve izgleda kao da je snimano iz prvog pokušaja i sve deluje jako prirodno. Ne vidite neki plan i očekivani sled stvari. Haotičnost je dominantna i to je još jedan razlog zašto ćete biti sluđeni celom ovom pričom. 

 

Znate kako psiholozi vole da se vrate na traume iz detinjstva. Upravo u momentima kada je najbrutalniji, Angst se dotiče ove teme i udara jako u stomak. I opet imamo tu paralelu između glupe teorije i jasnog pokazatelja ludila. Čovek priča o svojim traumama i upravo to što priča se oslikava u zlu i grozotama koje čini. Na najsuroviji način daje pokriće za te tvrdnje o teretu koje nosi od kada je bio nesrećno dete. I pričom te tera da ga zagrliš, da se identifikuješ sa njim i razumeš njegov bol, ali ono što vidimo je previše zlo da bi ga taj bol opravdao. Bez obzira što čovek sipa zlo, žao nam ga je. Nema izlečenja, nema nade, nema oproštaja, nema milosti. 

 

Ceo film prati naracija glavnog lika. S obzirom na ono što se dešava, na tenziju, ludilo, užase i zlo, očekujete da čujete širok spektar emocija u glasu ovog čoveka. Nema ništa od toga. Sama naracija predstavlja misli ovog čoveka i umesto da čujemo bes, mržnju, haotičnost, nervozu, njegov glas je jako smiren i skladan. Kao da je sve što gledamo najnormalnija i najobičnija stvar na planeti Zemlji. Zamislite kakav mora da bude čovekov um kada bi sve te užase smatrao normalnim, prirodnim. Već smo videli da je ubistvo njegova potreba a on ga je prestavio esencijalnim poput disanja. 

 

Ono što mora da se pomene je to da se akcija ne zaustavlja niti jednog jedinog momenta. Non stop smo u pokretu, nema odmora, sedenja, izležavanja. Ovaj čovek je uvek u pokretu, kamera je takva da stvara osećaj vrtoglavice posle jako malo vremena. Imao sam utisak da gledam sve iz prvog lica. Neki zvukovi su pojačani i to stvara dodatnu tenziju. I kada dođe do nemilih scena, već smo jako uznemireni, tako da filmu ostaje samo da nas gurne preko ivice. 

 

Da, ovaj film sigurno zaslužuje veću ocenu zbog svega prikazanog. Majstorski je usnimljen i odglumljen. Ludilo je dočarano na jedinstven način. Osećaj nelagode i beznađa je sveprisutan. Niža ocena je ipak nešto subjektivno što nosim iz ovog filma a to je da mi sveukupno film nije prijao. Nije bio šokantno iskustvo kojeg ću se podsetiti već sam posle njega poželeo da mogu da resetujem glavu i raspoloženje. Sa jako malo stvari je ispričano mnogo ali čini mi se da bi film imao isti efekat i da je i ovako kratak, nešto kraći. I mislim da će tu najveći broj ljudi pronaći problem, u očekivanju nečeg mnogo većeg. U svakom slučaju Angst smatram odličnim filmom i ako nemate osetljiv stomak, verujem da ćete biti i više nego zadovoljni odgledanim.

Zanimljivosti:
U filmu je korišćena svinjska krv umesto veštačke. Narator citira neke od ubica iz stvarnog života. Film je zasnovan na slučaju serijskog ubice Vernera Knieseka. Kada ubica slomi staklo, nije korišćeno veštačko već pravo. Ervin Leder je tražio tako i čak se povredio prilikom lomljenja prozora. Zbog zabrana i kontroverzi koje je doživeo posle ovog filma, Kargl više nije režirao ni jedan film. Gaspar Noe tvrdi da je ovaj film gledao barem 40 puta.

Naj scena:

 

Priča o detinjstvu i užasi koji se odvijaju pred nama dok ona ide.

Moja ocena: 7/10