The Maze Runner (2014)

Kod nas nazvan: Lavirint - Nemoguće Bekstvo
Žanr: Akcija | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Wes Ball
Glumci: Dylan O'Brien, Kaya Scodelario, Will Poulter...

Priča:
Pošto mu je sećanje izbrisano, Tomas je ubačen u društvo momaka koji su zatvoreni u centru lavirinta. On brzo počinje da menja postojeće stanje stvari.

Moj osvrt:
I opet distopija samo ovog puta odlgedana u bioskopu. Maze Runner ili na čistom srpskom u daljem tekstu Mejz Raner nije nešto od čega sam očekivao da bude drugačije od Igara Gladi i Divergentnih. Očekivao sam dosta glupave zabave jer za to ima vazda potencijala. I pre početka filma dok sam bez uspeha pokušavao da se rešim zla od onog providnog dela kokice koji se zavukao između desni i zuba pade mi na pamet da zapravo svi ovi filmovi budu glupost jer pokušavaju nešto da nam objasne, da prilagode priču onima koji ne žele mnogo da kefaju o tome šta gledaju. Pazi, taj pristup je skroz validan. Kad neko ne želi da misli, šta god mu saspeš on će da prihvati i smatraće da je to epohalno. Onda dođeš do besmisla da je film što je gluplji to je prihvatljiviji jer je ono što si odgledao iznenađujuće i neočekivano. Iznenade nas glupošću a mi srećni kao mali majmuni. Hm. 

Elem, da ne tupim dalje, ono što želim da kažem da je nekad to što mi nisi dao odgovor zapravo najbolji odgovor koji sam mogao dobiti. Setite se maestralnog Cube-a. Mislim samo na prvi deo, ostalo neću ni da pominjem. Šta je rešenje, ko stoji iza toga, šta se tu dešava? Niko ne zna. A znate li zašto? Zato što to nije cilj te plemenite discipline. Odgovaranjem na pitanje taj film bi postao površan. Genijalnost tog filma je u tome što nam je servirao sliku društva i to u 4 tačnije 6 zidova. Koliko je ta simbolika genijalna i koliko tu ima savršenih ideja čitaćete prvom prilikom. Mejz Raner je imao neke elemente zabave, čak je uspevao da nam kaže nešto ali je posle opasno odlutao od svega.

Elem, grupa ljudi se našla na nekoj livadici opkoljenoj zidovima. Iza zidova je zapravo lavirint a u lavirintu nešto strašno. Ti prvi utisci su mi svakako bili pozitivni. Ok, nije to ništa epohalno ali zvuči zanimljivo. Imamo tu neku normalnu organizaciju u društvu gde svako radi ono najbolje što zna. To je ok. Čak mi je bolje od nekih trvenja, podela i sličnih gluposti. Takođe, nema puno razloga brinuti o nelogičnostima jer vam film i ne daje na tom početku naročit broj stvari koje bi bile nelogične (osim same priče). Mislim, nemamo kompjuterski generisane pse poput onih iz Igara, pa se ti pitaš zašto nisu napravili zmajeve da takmičari ne mogu da pobegnu tako što će se popeti na nešto ili zašto ne generišeš te iste pse tu gde su se ovi popeli. Nema ovde puno prostora (figurativno i bukvalno) za neka mudrovanja oko toga. Što se tiče samog lavirinta, dopada mi se i pre ulaska što je to jasna pretnja. Nije ti baš svejedno kad se zamisliš da moraš da uletiš tu. Čak je film u početku i hororičan kada je taj lavirint u pitanju.

Rekoh da film pokušava nešto da nam ispriča. I to mu u početku polazi za rukom. Nije to nešto što gomile filmova nisu ispričale ali šta sad, svakako je to pozitivna stvar. Prva stvar je da je čovek deo društvenog uređenja u kojem važe pravila. Naravno, to je predstavljeno pozitivno što me je baš fino iznenadilo. Ne možeš da kažeš da je društvo loše zato što poštuje ustaljene principe. Ali primetno je da tu nema puno novina. Društvo može da napreduje ali u okviru svojih granica. Potrebni su izuzetni pojedinci da prošire te granice. E tu dolazi novajlija koji odmah želi menjati stvari i tražiti izlazak iz lavirinta na neki svoj način. Ta priča o odabranom je ok za tinejdžere tako da nemam neku nameru da se bavim tim. Bitno je ne moralisati puno jer su likovi svakako plitki. 

Lavirint kroz koji momci treba da izađu je kao simbolika savršen. Ako želiš nešto novo, konstantno se suočavaš sa nepoznatim. Strah od nepoznatog je opasna stvar i o tome možete čitati u postu o filmu The Mist ili još bolje pogledajte taj film ako to već niste učinili. Elem, lavirint je i simbolika teškog pronalaska puta. Ako već ideš u nepoznato imaš gomilu prepreka, gomile lažnih puteva da bi došao do izlaza. Moraš pokušati nebrojeno puta da bi došao do cilja. Prva dva ulaska u lavirint su veoma dobra. Ne mislim da tu postoji velika priča ali mislim da je sve to prilično zabavno. Prvi ulazak je zanimljiv zbog hororistične atmosfere i opasnosti a drugi ulazak zbog same arhitekture lavirinta. E tom drugom ulasku su morali posvetiti više vremena. Toliko se trubi o tom lavirintu a mi to gledamo desetak minuta. Ali opet, te scene su donele vizuelno dopadljiv sadržaj, finu akciju i kao da su obećale više lomatanja po lavirintu. Na žalost do tog lomatanja nije došlo. 

Rekoh da je bitno izbaciti moralisanje kada su likovi koje imaš plitki. U Cube likovi zapravo nose priču. Zbog toga Cube ne želi da vam prodaje priču o smaku sveta, ludim naučnicima koji eksperimentišu, rialiti emisiji oko koje zasnivaš vladavinu. Cube je savršena slika čovečanstva i čoveka kao jedinke. Ovde su posle te prve zabavne polovine posvetili užasavajuće puno vremena na moralisanje, na priče o pravilima i odnosima. Prvo, sahranili su sve likove takvim pristupom. Iako su oni plitki, sad su postali iritantni. Drugo, ubili su u pojam koliko je film postao dosadan. Dotle, film je savršena glupava zabava koju pogledaš, zabaviš se i zaboraviš je sutradan. Odatle počinje agonija. Treće, te priče o odnosima nisu dosadne već nerviraju. Na početku filma mi serviraš priču o ljudima kao kompaktnoj zajednici koja je spremna da prihvati i da funkcioniše timski. I to prijatno iznenađenje nestane kada odlučiš da bez ikakvog razloga napraiviš nelogične sukobe. Da si sukobe temeljio na realnim stvarima, onda se ne bih bunio. Ovde sukobe temeljiš na klinačkoj mržnji između odraslih ljudi. Sad ja mrzim tamo nekog lika pa ću da tvrdim da njegov plan za spas sveta ne valja samo zato što mi je on odvratan. Sjajan razlog majstori. Hajde se sad fino zakopajte. Ako ne znaš da praviš dramu i da šalješ poruku, pravi glupavu zabavu. Ako napraviš savršenu zabavu, daću ti 10 zato što si me zabavio najviše što može. Neću u tvom filmu tražiti mudrost. Ako sam tražio zabavu, ako si mi obećao zabavu, to mi i daj. 

Pazite, Igre Gladi nam govore da je sve u našem životu šou. To je ok, to ću da prihvatim. Tom zabavom manipulišeš ljudima. Problem je što su Igre otišle u krajnost i što tu ideju nisu iskoristile pa sve zasnivaju na Farmi i Velikom Bratu dok su ljudi uspeli da dotaknu intelektualno dno. Ali zbog tog šoua mi gledamo neko ljubavno pretvaranje ili šta već. Mislm ta patetika tamo ima temelj (iako joj to ne smeta da smrdi na daleko). Ko zaista misli da svetom možeš da upravljaš pomoću rialiti emisije, da možeš da nateraš ljude da sedamdeset i kusur godina gledaju kako im se deca ubijaju bez da se štrecaju zbog toga, kome je priča da se deca od ranih godina treniraju da ubijaju druge zbog ovih igara ok (možda su svi mogli trenirati decu pa praviti ustanak), onda nemam ništa protiv da taj smatra Igre vrhunskim filmom. Što se tiče toga, zbog raspleta koji smo videli, Mejz Raner je za mene opasno blizu količini idiotizama koje videh tamo. Zapravo, moguće je da je prepišao i Igre gladi ali je barem do pola uspeo da mi ispriča nešto i da me zabavi. Ovde su pokušali da nam serviraju neku širu sliku. Da zaustaviš nasumično 10 ljudi na ulici i da im ispričaš priču o lavirintu, garantujem da bi barem 9 ljudi dalo smisleniji rasplet ove priče. E na to sam mislio kada sam pominjao gledaoce koji ne žele da misle. Oni će na ovakvu glupost reći "Wow, ko bi se uopšte setio da je ovo razlog cele igre." U tome i jeste problem, niko sa dva grama mozga ne bi ovo prihvatio kao validnu priču. 

Neću odati ništa epohalno u narednom delu teksta ali ako vam i najmanji detalji smetaju, ne idite dalje od ovoga. Naravno pretpostavljate da neko mora da stoji iza cele priče o lavirintu. Razlog neću da odajem zato što ne želim da ubijem potencijalni mozgoslom ljudi koji bi ipak ovo pogledali. Pokušavao sam da smislim gluplji razlog cele priče ali su čak i mnoge besmislice zvučale originalno naspram ove gluposti. Malo ću da parafraziram da bi vi imali malu sličicu koliko je ovo neverovatno besmisleno. Recimo ovako bi prijemni za upis na prvu godinu književnosti izgledao: brdo kandidata se baci neko zabačeno ostrvo okruženo ajkulama, krokodilima, nastanjeno zmijama svih vrsta, škorpijama, smrtonosnim stonogama i sličnim umilnim ljubimcima. I kroz to snalaženje na ostrvu, bežanje od zmija, lovljenje ajkula, brisanje zadnjice masnim listovima , profesori zapravo vide kreativnost kandidata i razumevanje velikih pisaca poput Dostojevskog, Andrića, Prusta, Sartra, Poa itd. Naravno, to je tek prvi test. Ako vam ovo zvuči ok, Mejz Raner je filmčina za vaše zadovoljstvo. 

Elem, kako je ovo distopijski filmić, kontate da je svet otišao u propast. Propast sveta svakako zahteva velika sredstva i ulaganja kako bi se rešili problemi. E sada, zamislite kolosalnu šklopociju od lavirinta koji se vremenom menja. Zamislite tehnologiju potrebnu za tako nešto. Zamislite zverine koje su tehnološki unapređenje i koje imaju mehaničke dodatke na sebi - sve je to čovek morao da naparvi i finansira. Ako je u svetu propast kako je moguće da u centru lavirinta u kom su ovi momčići i devojke vlada harmonija. Kako je moguće da neko uloži toliko sredstava, vremena i tehnologije u jednu igrarijicu sa lavirintom i momcima koji imaju male šanse da prežive tu igricu. Kako je moguće da se konstruiše ovakva monumentalna šklopocija a da se ne ulaže u oporavak planete? Kako je moguće da nam prodaju ovakvu priču i kažu "ovo je tek prvi eksperiment"? Moguće je. Sve dok smo glupi da popasemo ovakve priče, ovo će da nas bombarduje. Srećom, sva loša moda, iako traje predugo, kraj joj je neizbežan. Kako nema ljudi koji mogu napraviti nešto pametno na ovu temu, nadam se da će ova tema uskoro biti na izdisaju.

Zanimljivosti:
Producenti su nabavili zamke za zmije kako bi glumci bili bezbedni na lokaciji snimanja. Uhvaćeno je 25 otrovnih zmija. Najveća je bila zvečarka od metar i po. Iako je većina glumaca iz britanije, samo je Tomas Brodi-Sangster koji igra Njuta smeo da zadrži svoj akcenat. Snimanje je trajalo 42 dana. Režiser Ves Bol je izjavio kako je Maze Runner mešavina Lost i Lord of the Flies.

Naj scena:

Prvi ulazak u lavirint

Moja ocena: 4/10